| Студенски фонд Осмех на дар | | Штампај | | Е-пошта |
| 01 09 2009 | |
![]() Промотивни филм - Осмех на дар за децу Косова и Метохије Почеци Прича о нама почиње крајем 2006. године када група студената Правног факултета у Београду долази на идеју да организује акцију прикупљања новогодишњих пакетића за децу на Косову и Метохији. Као сведоци страдања нашег народа желели су да, барем деци, на кратко, дарују давно изгубљене осмехе. Из те жеље изродио се и логичан назив акције: "Осмех на дар". Водјени ентузијазмом и несебичним залагањем, организовали су се и успели да прикупе велики број новогодишњих пакетића које смо лично уручили деци у најугроженијим енклавама на Косову и Метохији. Нисмо се зауставили на претходним акцијама. Почетком 2009. Године, на основу постигнутих резултата, стеченог искуства и вођени првобитном идејом, да помогнемо најугроженијем српском народу са Косова и Метохије, студенти Правног факултета у Београду, основали су први студентски фонд у Србији. Овај фонд је настао услед жеље студената да прошире деловање и тиме помогну, пре свега српској деци, где год је то потребно. НОВЧАНЕ ДОНАЦИЈЕ ЗА ЛЕЧЕЊЕ
ОСТАЛЕ ДОНАЦИЈЕ – КЊИГЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА На захтев невладине организације Мајка девет Југовића из Грачанице, Фонд Осмех на дар је у марту 2009. донирао два комплета лектире за основну и за средњу школу библиотеци у Грачаници, која је једини извор неопходне литературе за ученике у Грачаници, као и у околним местима Лапљем Селу, Чаглавици и Брњици. Љубазношћу Завода за уџбенике и наставна средства, комплети лектире су набављени са попустом од 20%. Поред тога, Фонд је основним школама у Бабином Мосту, Паралову и Ранилугу, као најугроженијим од свих школа које су посећене крајем 2008, донирао географске карте на њихов захтев, као једно од дефицитарних наставних средстава. Организација Мајка девет Југовића је заслужна за превоз и дистрибуцију књига и карата до циљних школа. Поред тога, ова организација помаже рад великог броја народних кухиња на територији Косова, већ неколико година успешно води акцију ’’1 СМС за један оброк гладнима на Косову и Метохији’’, и генерално пружа драгоцену помоћ најугроженијима на Косову. Помоћ библиотеци и школама у књигама и наставним средствима и опреми (грејалице, столице) се може пружити преко Фонда. Контакт особа је Драгутин Ненезић, тел: +381643403885, и-мејл: Ова адреса је заштићена од робота. Потребан вам је Јава-скрипта да би сте је видели. . За помоћ организацији Мајка девет Југовића контакт особа је Светлана Стевић, тел: +381638049042. ОСТАЛЕ ДОНАЦИЈЕ – КОМПЈУТЕРИ
Током пролећа 2009, на иницијативу невладине организације Центар за развој цивилног друштва из Косовске Митровице, Фонд Осмех на дар је донирао компјутере младима из најугроженијих енклава на Косову и Метохији: • Миладин Павићевић (25), Вељи Брег код Зубиног Потока • Коста Белошевић (23), повратничко село Црколез код Истока • Богдан Прашчевић (24), Пећ – једини српски младић који још живи у Пећи Компјутери су уручени у просторијама Центра за развој цивилног друштва у Косовској Митровици, где сви корисници донације студирају. Избор младих којима су донирани компјутери је заснован на њиховом материјалном стању, као и тешким околностима у којима живе. Миладин Павићевић (25), из Вељег Брега код Зубиног Потока, живи у петочланој породици, која живи од пољопривредног рада и у јако тешким материјалним условима. Упркос тешким околностима у којима живе и чињеници да им је једини извор прихода мала породична пензија покојног оца, сви млади Павићевићи (три брата и једна сестра) се успешно школују у Зубином Потоку, Косовској Митровици и Лепосавићу. Коста Белошевић (23), из повратничког села Црколез код Истока, живи у деветочланој породици у повратничком српском селу у изузетно опасном делу Метохије. Приходи које остварује отац су минимални, док мајка, бака и дека брину о домаћинству. Сво петоро деце (три сестре и два брата) се школује у Црколезу, Сувом Грлу и Косовској Митровици. Велику (и може се рећи једину) помоћ им, као и свим житељима Црколеза, пружају шпанске јединице КФОР-а, које се нажалост налазе у процесу повлачења. После њиховог повлачења, живот Срба у овој енклави постаће још несигурнији . Богдан Прашчевић (24), из Пећи, је једини српски младић који још живи у Пећи, заједно са трочланом породицом. Једини извор прихода је плата коју мајка зарађује радећи као медицинска сестра у српским здравственим установама у том делу Метохије. Богдан студира у Косовској Митровици, упркос тешкој болести (коксаки вирус) због које је принуђен да мирује и своје кретање ограничи на минимум. Током боравка у Пећи, у паузама између семестара и испитних рокова, због изузетног непријатељства које Албанци гаје према Србима у овом делу Метохије, Богданово кретање је додатно ограничено. Свим младима се може помоћи преко Фонда. Помоћ се може пружити у наставним средствима, пољопривредној механизацији, лековима и новцу. Контакт особа је Драгутин Ненезић, тел: +381643403885, и-мејл: Ова адреса је заштићена од робота. Потребан вам је Јава-скрипта да би сте је видели. . Такође, на иницијативу Центра за развој цивилног друштва и Центра за мир и толеранцију из Приштине, компјутери су донирани следећим српским породицама из Приштине: • Бараћ (четворо деце) • Петровић (четворо деце) • Савић (једно дете) У Приштини није преостало пуно Срба, свега шездесетак према евиденцији Центра за мир и толеранцију, а од тога само четири породице имају децу. Већина породица са децом, односно три које смо посетили, живи у насељу Ју Програм које је марта 2004. било спаљено од стране Албанаца. Деца иду у школу у Лапље Село посебним аутобусом који је до скора био под пратњом међународних снага, и већину времена проводе у својим становима. Неке од многочланих породица већ имају компјутер, али је доступност интернета проблематична. Поред тога, старијој деци која завршавају основну, односно средњу школу, донација компјутера значи много за будуће усавршавање. У најтежој ситуацији живи породица Петровић, која не може да се врати у свој стан који је спаљен 2004, него пребива у адаптираном хаустору испод стана, у коме су некада држали радњу у којој се роба продавала за динаре (која је такође спаљена 2004.). Само је отац запослен, тако да живе у тешкој материјалној ситуацији. Упркос томе, деца Петровићевих су весела, чему је додатно допринела донација компјутера. Породици Петровић се може помоћи посредством Фонда донацијом ствари које су им потребне. Контакт особа је Драгутин Ненезић, тел: +381643403885, и-мејл: Ова адреса је заштићена од робота. Потребан вам је Јава-скрипта да би сте је видели. . Уколико партнерске организације не успеју у својој намери да обезбеде сталну интернет везу (што зависи од међународних власти на Косову и Метохији), Фонд планира да покрене акцију плаћања интернет рачуна овим породицама, о чему ће јавност бити благовремено обавештена. ПЛЕСОМ ДО СНОВА Све компјутере је Фонду донирала компанија CT Computers, која послује у оквиру ComTrade Group, љубазношћу господина Веселина Јевросимовића, председника. |