www.srbizasrbe.org

Сестре Биљана и Свјетлана Сворцан из Бијељине позивају све који могу да се укључе у хранитељски програм, јер њихов примјер бриге о четрнаестогодишњој дјевојчици, од које добијају велику љубав, показује како је то гест за сваку похвалу. Дјевојчица је у хранитељску породицу код ових сестара дошла прије седам мјесеци. "Она је дошла у наш дом преплашена, у грчу, здравствено, хигијенски, образовно и културолошки запуштена, а у руци је имала само кесу са личним стварима", присјећа се Биљана, која је иначе правница и прошле године је остала без посла.

Она је додала да је одлуку за хранитељство донијела у договору с породицом. У одлуци су је подржали и родитељи, а посебно мајка, која је била усвојена као ратно сироче из Другог свјетског рата.

Биљана је истакла да је у почетку прије свега радила на изградњи повјерења између ње и дјевојчице.

"Дјевојчица је била у старатељској породици у сеоском домаћинству, изложена тешким пољопривредним пословима и највише времена је проводила на њиви и уз стоку, што се одразило на њено опште стање. Редовним одласцима љекарима све смо пребродиле, а од некада асоцијалне дјевојчице, данас је то четрнаестогодишњакиња која се ни по чему не разликује од својих вршњака", прича Биљана.

Та дјевојчица се такође може похвалити да је сада добар ђак, има одређена интересовања, воли да чита, дружи се, те открива све оно што јој је до недавно било непознато.

"Пребродила је и страх од усисивача, за који није знала шта је. Требало је доста пажње, стрпљења и љубави", навела је Свјетлана, која ради као професор енглеског језика.

Сестре су казала да им дјевојчица узвраћа својом љубављу и дјечјом захвалношћу.

"Купиле смо јој ролере, а она нам је рекла да је најсрећнија јер су све њене жеље испуњене", додале су Биљана и Свјетлана.

Биљана тврди да се ниједног момента није покајала због одлуке да буде хранитељ, јер у свом дому има дјевојчицу за коју каже да је драго дијете, са смислом за хумор и пуно љубави.

"Од моје дјевојчице сам на поклон добила срце на ком пише да ме воли највише на свијету. Препоручила бих свима који могу да се укључе у програм хранитељства", казала је Биљана.

Центар за социјални рад у Бијељини интензивно промовише програм хранитељства, јер тврде да пракса и искуства показују да је смјештај дјеце без родитељског старања у хранитељској породици најбољи начин вођења бриге за несметан и правилан развој малишана.

Према њиховим ријечима, смјештај у хранитељској породици представља посебан облик заштите који дјеци омогућава породично окружење, топлину и љубав.

Ангелина Перић, психолог Центра за социјални рад у Бијељини, сматра да пружањем заштите дјетету без родитељског старања људи могу задовољити хуману потребу да помогну другом, потребу за родитељством или преношењем животног искуства, а обавеза стручног особља Центра је пружање подршке и помоћи која се очитује кроз психолошку, савјетодавну и слично.

У Центру за социјални рад у Бијељини на евиденцији се налази 36 дјеце без родитељског старања, а према најновијим подацима пријавило се девет породица за програм хранитељства.

Кад престаје хранитељство

Према ријечима психолога Ангелине Перић, хранитељство траје све док дјетету треба заштита, а може да престане када је напунило 18 година, када се стекну услови повратка у његову породицу или ако стручна служба процијени да дијете има проблема и у хранитељској породици.

Она је истакла да се и у материјалном и економском смислу обезбјеђује надокнада хранитељској породици за потребе дјетета, као и надокнада за ангажовање породице.