БЛАЖИЋИ
21 05 2007
 БЛАЖИЋИ, ДЕСЕТОРО ДЕЦЕ,

ЛУКАВИЦА, РЕПУБЛИКА СРПСКА

              

Отац АЦО,ратни војни инвалид, мајка САНДРА

деца: ДАНИЈЕЛ – 16 година ,ДАНЕЛ – 15 година ,САША – 13 година ,ТАЊА – 12 година ,ФИЛИП – 11 година ,ДАЈАНА – 8 година , ИГОР – 7 година ДИМИТРИ – 5 година, ДЕАН – 2 године АЊА – 1 година                                                                 

Из Београда, где је Ацо лечен,вратили су се у  Источно Сарајево у девастирану братову кућу. Али,две године су морали чекати и провести у просторији од десетак квадрата у Колективном смештају у Лукавици,пошто су у братовој кући живеле избеглице. Љути што је морају напустити,деложиране избеглице, који су у међувремену постали имућни приватници, су однели све инсталације и столарију.

БЛАЖИЋИ су уселили у празну кућу,где и сада живе. Зиму проводе у једној просторији (кухиња са трпезаријом и дневним боравком ) коју загрева  "Смедеревац".Остале две просторије користе у време када су температуре напољу подношљивије. 

Родитељи  покушавају на све начине да зараде довољно за преживљавање, и нису од оних који кукају над својом судбином, већ се лавовски боре. Разумеју проблеме друштва, као и чињеницу да од десеторо примају дечији додатак за само двоје деце,у износу од 70 КМ. 

САНДРА,по струци хемијски техничар, тренутно ради као чистачица у основној школи. Мења жену која је на породиљском боловању. Каже да је тај посао добила преко везе, смешећи се:"као да је мјесто министра, а не чистачице", Општина им је изашла у сусрет и издала привремено решење да на смену држе малу тезгу (сто) поред школе за продају слаткиша.

АЦО се креће помоћу штака, али се не предаје. Прима инвалидску пензију од 280 КМ. Двојица синова похађају средњу Електротехничку школу. Одлучили су да им пре свега дају занат у руке, а за факултета ко зна хоће ли бити новаца, па да не остану без занимања и хлеба. Врло добри су ученици. ДАЈАНА има све петице,па је сматрају најбољом ученицом породице. Беба АЊА је мезимица,сви је наизменично пазе и мазе.

Живе у скученом простору,али делује хармонично и смирено. Мада се да приметити да им доста тога недостаје, задовољни су и са оно мало што имају.

Напокон, срећа је почетком ове године почела да се осмехује породици Блажић. Прво смо их уврстилу у наш програм хуманитарне помоћи, потом  је Сандра у акцији бањалучког дневника "Глас Српске", на основу гласања читалаца, проглашена за МАЈКУ 2006.године, да би напокон Влада Републике Српске на мајском заседању 2007.године донела одлуку да се вишечланој породици Блажић додели национална пензија у висини од три најниже плате, што износи око 630 КМ.

Сада мајка Сандра,српска хероина, коначно има довољно времена да га посвети својој деци и да их изведе на прави пут.
Породицу Блажић фионансијски смо помогли у току априла 2007. године. Извештај можете прочитати овде.