СТАРА СРБИЈА
10 05 2012
Није утврђено кад се први пут јавља име СТАРА СРБИЈА, бар не у писаним изворима иако је, по свој прилици, тај назив постојао дуже време у народу. Претпоставља се да је у народној комуникацији, у вербалном међуопштењу, настао од времена Велике сеобе Срба 1690. године код избеглица и пресељеника на просторе историјске Угарске, где се иначе - као на пример, у Славонији, Барањи и Банату у 18. веку предели насељени Србима називају Рацком земљом земљом Рашана - Срба. Ово је проистекло за разлику од праве, старе, отаџбине одакле је потекла сеоба под патријарсима Арсенијем III и Арсенијем IV. У делима Јакова Игњатовића на неким местима - век и по после Велике сеобе - управо се апострофирао овај појам старе отаџбине у Србији - од нове домовине у Угарској, и то под општим називом Старе Србије.

Међутим прави историјски смисао појма и термина Стара Србија настао је тек почетком 19. века после стварања нове српске државе под Карађорђем и кнезом Милошем, Србије, односно Кнежевине Србије, за разлику од неослобођеног дела некадашње (средњовековне) Старе Србије, која је и даље остала под турском влашћу, до 1877/78. године, односно до 1912. године, до коначног ослобођења.

Постојале су и извесне разлике у поимању опсега и територијалног пространства Старе Србије, и ту се могу, углавном, изнети три гледишта.
Најопштије узев, то је - понајпре - исказано у Вуковој мисли да је Стара Србија она територија „нашега народа" која је припадала српској држави пре турског освајања Балканског полуострва. По неким другим писцима то би одговарало стању створеном под царем Душаном, а по некима, опет, под Старом Србијом требало би подразумевати територију Српске краљевине под Милутином и Стефаном Дечанским, дакле, пре Душанових империјалних освајања.

  

У најужем смислу, Стара Србија узимала се као земља етничког језгра и центра српске средњовековне државе немањићког периода, тј. предела: Стара Рашка, Косово, Метохија, слив Биначке Мораве и северно Повардарје са Скопљем. У 19. веку то би била територија која се налазила под турском влашћу омеђена на северу и западу границама слободних српских држава Србије и Црне Горе, а на југу и југоистоку границама српске Пећке архиепископије (пре 1346. године), односно међама турског Скопског санџака (касније Косовског вилајета са седиштем у Приштини, односно у Скопљу).



Срби имају дугу историју на територији данашње БЈР Македоније. Део Старе Србије и античке Македоније (који чине данашњу БЈР Македонију) је био део средњевековног Српског царства. Изузетан пример средњевековне српске архитектуре, црква светог Ђорђа (задужбина краља Милутина), се налази у општини Старо Нагоричане .
После пада већег дела Балкана под османску власт сви православни хришћани на полуострву нашли су се у оквиру једне државе. Како су хришћани били у подређеном положају и без начина очувања многих традиција из ранијих векова, у многим крајевима губи се или слаби сећање на средњи век и средњовековну српску државу. Стога у 19. веку младе државе Србија и Бугарска улажу много средстава како би придобиле хришћане на простору Вардара.

  

Уназад неколико деценија, посебно распадом СФРЈ и отцепљењем њених република, тј. осамостаљењем БЈР Македоније, назив Стара Србија пада у заборав и у самих Срба. Заборављају се вековна српска огњишта, заборављају се прадедовски гробови, заборавља се чувена КУМАНОВСКА БИТКА , заборављају се задужбине Немањића, заборављају се наше костурнице попут некада надалеко чувеног споменика ЗЕБРЊАК и што је најбитније у тотални заборав пада и српски народ јужно од Врања. Такође, увиђа се стални пад броја Срба, највише проузрокован асимилацијом у већинске и етнички блиске Македонце .

Хуманитарна организација Срби за Србе једина је организација из Србије која је обишла и у складу са могућностима искрено помогла српски народ у Старој Србији (БЈРМ). И даље активно помажемо Србе из Скопља, Куманова и околних села, не би ли се икако снашли и самим тим опстали у политички и верски веома компликованој ситуацији по њих. Асимилацијом, негативним природним прираштајем, тешким животом и намерним немаром садашње БЈРМ према Србима, њихов број се свео на статистичку грешку. Стога је од посебне битна помоћ и наша пажња коју усмеравамо према нашој браћи и нашим сестрама у овим крајевима.
Сајт културно-информативног центра Срба у БЈР Македонији www.srbi.org.mk

Светитељу Николаје српски, моли Бога за нас!

Списак акција и помогнутих породица у Старој Србији

http://www.srbizasrbe.net/images/StaraSrbija/2014/nikolic2.jpg
Датум: децембар 2014.
Утрошено средстава: 580 €
Број помогнутих породица: 1
Број деце:4
Листа ствари на које су утрошена средства: плочице и ламинат
Извештај 

Датум: фебруар 2014.
Утрошено средстава: 2.000 €
Број посећених породица: 4
Број деце:12
Листа ствари на које су утрошена средства: врата и прозори на кући, компјутер, обезбеђено грејање


Датум: мај 2013.
Број посећених породица: 4
Број деце:12

Датум: јануар 2013.                                                          
Утрошено средстава: 1.500                                                          
Број помогнутих породица: 2
Број деце: 4
Листа ствари на које су утрошена средства: бојлер, сто за ручавање са столицама, потпуно опремање купатила
Извештај 


Датум: мај 2012.                                                          
Утрошено средстава: 800 €                                                          
Број помогнутих породица: 1
Број деце: 4
Листа ствари на које су утрошена средства: Електрични шпорет и опремање купатила.
Извештај
Галерија 


Хуманитарно-информативна акција
Датум:
јануар 2012.                                                                                                                
Број породица: 5
Број деце: 13
Извештај
Галерија   


Датум: мај 2011.                                                          
Утрошено средстава: 1600 €                                                          
Број помогнутих породица: 7
Број деце: 17
Листа ствари на које су утрошена средства: Основне животне намирнице, 2 кревета, веш машина, фрижидер, замрзивач, електрични шпорет.
Извештај
Галерија
Видео  


Датум: октобар 2010.
Утрошено средстава: 1200 €                                                          
Број помогнутих породица: 6
Број деце: 16
Листа ствари на које су утрошена средства: Основне животне намирнице, 2 веш машине, електрични шпорет, замрзивач, шпорет на дрва.
Извештај
Галерија