СРБИ У СТАРОЈ СРБИЈИ
11 05 2012
Срби су аутохтон народ са статусом националне мањине у Републици Македонији.

Последњих деценија увиђа се стални пад броја Срба, највише проузрокован асимилацијом у већинске и етнички блиске Македонце. Према последњим пописима темпо смањивања је био следећи (у загради удео у укупном становништву БЈР Македоније):

1971. 46.465 (2,85%)
1981. 44.613 (2,30%)
1991. 42.755 (2,10%)
1994. 39.620 (2,04%)
2002. 35.939 (1,78%)

По попису из 2002. у Републици Македонији живи приближно 36.000 Срба и они се могу поделити у три скупине:

Аутохтоно ("старо") српско становништво живи махом на северу државе, око Куманова и северно од Скопља, где постоји низ села у којима чине већину или значајну мањину. Између датих Срба и околних Македонаца не постоји оштра разлика, а месни говор је на размеђи српског и македонског језика;

Плански колонизовани Срби живи и у неколико малих сеоских заједница у долини Вардара, нарочито у области Ђевђелије и Неготина. Дато становништво је насељено после Првог светског рата из делова данашње Јужне Србије наместо исељеног турског становништва;

Значајан број Срба живи и по значајнијим градовима, готово свуда у занемарљивом уделу. Дато становништво је различитог порекла и са изразитом тенденцијом асимилације у Македонце (посебно по питању језика). Веома је бројна српска заједница у Скопљу (око 5% укупног становништва), где су се Срби током целог 20. века века насељавали као кадрови у бројним управним службама. Слично томе, и по другим градовима су Срби најчешће долазили као кадрови (нарочито војни), па су они данас обично образованији и "урбанији" од просека за дату средину.

Становништво по општинама
Општина    Српско становништво     Удео Насеља са српским становништвом    ** - српска већина,    * - значајна српска мањина (>10%)

Општина Куманово 9.062 8,6% Куманово, Бедиње*, Брзак*, Горње Коњаре*, Доње Коњаре*, Карабичане**, Љубодраг*, Ново Село**, Речица**, Сушево**, Табановце**, Тромеђа**, Умин Дол**, Четирце**
Општина Аеродром 3.085 4,3% Скопље (део)
Општина Чучер-Сандево 2.426 28,6% Чучер-Сандево**, Бањани*, Бродец*, Горњани*, Кучевиште**, Побожје*
Општина Карпош 2.184 3,7% Скопље (део)
Општина Гази Баба 2.097 2,9% Скопље (део)
Општина Центар 2.037 4,5% Скопље (део)
Општина Ђорче Петров 1.730 4,2% Скопље (део), Вучји Дол
Општина Кисела Вода 1.426 2,5% Скопље (део)
Општина Бутел 1.033 2,9% Скопље (део)
Општина Старо Нагоричано 926 19,1% Старо Нагоричано**, Алгуња**, Мигленце**, Малотино*, Никуљане**, Пузајка*
Општина Илинден 912 5,7% Мралино*, Мршевци*
Општина Валандово 630 5,4% Балинци*, Јосифово*, Марвинци** Општина Неготино 627 3,3% Неготино, Дуброво*, Криволак*, Пепелиште*, Тимјаник*, Тремник*
Општина Чаир 621 1,0% Скопље (део)
Општина Тетово 621 1,0% Тетово
Општина Битољ 540 1,0% Битољ
Општина Велес 540 1,0% Иванковци*, Рудник*
Општина Богданци 525 6,0% Богданци, Селемлија**
Општина Петровец 416 5,0% Огњанци*, Градманци*, Дивље*
Општина Росоман 409 9,9% Росоман*, Крушевица**, Паликура*, Сирково*
Општина Липково 370 1,4% Матејче
Општина Ђевђелија 367 1,6% Ђевђелија
Општина Охрид 360 0,7% Охрид
Општина Дојран 277 8,0% Стари Дојран*, Нови Дојран*, Сретеново*, Црничани**
Општина Демир Капија 132 2,9% Корешница*

Срби у БЈР Македонији су православне вероисповести. Мада је Србима признато право националне мањине, они не уживају и верске слободе. Верска толеранција у односу на српску заједницу готово да не постоји. Због раскола који се догодио, свештенству Српске Православне Цркве је забрањено вршење црквене службе.

Етнички састав Републике Македоније (попис 2002.) - насеља са српском већином назначена светло плавом бојом