Помоћ за Призренску Богословију
25 12 2014
http://www.srbizasrbe.net/images/Kosmet/2014/bogoslovija/bogoslovija1.jpg
У склопу сталног прјекта КОСМЕТ ЈЕ СРБИЈА, Хуманитарна организација СРБИ ЗА СРБЕ спровела је још један у низу великих акција помоћи српском народу на Косову и Метохији. Овог пута, помоћ наше организације стигла је у Призрен, где је за потребе Српске Православне Богословске школе Св. Кирило и Методије уграђен расхладни уређај са комадном таблом и херметичким вратима у укупној вредности од 547.000 динара (ПОТВРДА). Богослвија тренутно броји преко 50 ученика и професора и са сваком новом генерацијом повећавају се потребе школе за храном и чувањем хране коју добијају од народних кухиња на Косову и Метохији

http://www.srbizasrbe.net/images/Kosmet/2014/bogoslovija/bogoslovija13.jpg
Постављења херметичка врата на просторији која ће служити као хладњача

http://www.srbizasrbe.net/images/Kosmet/2014/bogoslovija/bogoslovija10.jpg

http://www.srbizasrbe.net/images/Kosmet/2014/bogoslovija/bogoslovija12.jpg

Рад Богословске школе у Призрену започео је давне 1871. године у тадашњој Старој Србији која је била под вишевековном окупацијом Османлијског царства. Њен оснивач Сима Андрејевић Игуманов, рођен и одрастао у Призрену, уложио је читаво своје богатство али и цео свој живот како би се започео просветни рад са српском децом која су живела у Призрену и његовој околини.
 
http://www.srbizasrbe.net/images/Kosmet/2014/bogoslovija/bogoslovija7.jpg
Призренска Богословија, обновљени и запаљени део школе
 
Рад Богословије прекинут је у јуну 1999. године након окупације НАТО војника на подручју Косова и Метохије и окупациојом терориста УЧК војске, а школа измештена на Хиландарски метох у Нишу. У погрому од 17. марта 2004. године, албански екстремисти запалили су читав комплекс зграда и школа Призренске Богословије, минирали цркву Св. Ђорђа, оштетили и запалили више цркава широм града, и запалили више десетина српских кућа која се налазе у залеђу Богословије.
 
http://www.srbizasrbe.net/images/Kosmet/2014/bogoslovija/bogoslovija9.jpg
Паљење Призренске Богословије у марту 2004. године
 
Уз Божију помоћ и захваљујући ангажованости Епархије Рашко Призренске, 19. септембра 2011. године обновљен је рад Богословске школе Св. Кирило и Методије у Призрену када је уписана прва генерација студената у овом граду, чиме се полако обнављао живот и присуство Срба.
 
http://www.srbizasrbe.net/images/Kosmet/2014/bogoslovija/bogoslovija6.jpg
Нове генерације студената и професора Призренске Богословске школе
 
http://www.srbizasrbe.net/images/Kosmet/2014/bogoslovija/bogoslovija4.jpg
Поново се чује српска песма у Призрену - студенти Богословије
 
http://www.srbizasrbe.net/images/Kosmet/2014/bogoslovija/bogoslovija3.jpg
Ученици Богословије у манастиру Св. Архангели недалеко од Призрена
 
http://www.srbizasrbe.net/images/Kosmet/2014/bogoslovija/bogoslovija8.jpg
На гробу Цара Душана у манастиру Св. Архангела
 
Хуманитарна организација СРБИ ЗА СРБЕ наставља са спровођењем пројеката помоћи угроженим српским породицама на Косову и Метохији и у 2015. години како би се обезбедио останак и опстанак нашег народа на својим вековним огњиштима.  
 
http://www.srbizasrbe.net/images/Kosmet/2014/bogoslovija/sima-igumanov.jpg

Сима Андрејевић Игуманов – Добротвор који је задужио српство

За великог српског добротвора Симу Андрејевића Игуманова говорили су да је усвојио цео народ. Готово да је било тако, јер даривао је Србима цркве, сиротишта, школе, певачка друштва…

Мудри људи су одувек знали да је њихово само оно што Бога ради дарују другоме. Сима Андрејевић Игуманов једна је од таквих личности за кога патријарх Павле каже да није заложио само сав свој иметак, већ целог себе у просветне и хуманитарне циљеве чиме је узрастао у великог добротвора целог српског народа.

Рођен је у Призрену, 1804. године, баш кад је Карађорђе дигао Србе на устанак. Његов отац Андрија био је врло богат човек, и велики српски патриота који је, набављајући оружје за устанике, материјално био сасвим пропао, оставивши четири сина без ичега. Најмлађи, Сима, одрастао је у манастиру Свети Марко код Призрена, где је његов најстарији брат Аксентије, који се још као врло млад замонашио, био игуман.

Сима је у манастиру научио да чита и пише, а пошто су га по брату већ звали „Сима игуманов“, и званично је узео то презиме. Два његова брата све до слома 1813. године борила су се у редовима Карађорђевих устаника: Крагуј је имао чин капетана, што се види из његовог немачког пасоша, с којим се касније вратио у Србију, а о Петровим заслугама за устанак говори потврда коју му је, лично, написао Карађорђе.

Сима ће читав живот остати везан за манастир Светог Марка, и помагаће га, а у тестаменту је оставио налог да буде сахрањен крај цркве, у гробници коју је још за живота направио.

Аксентије га је послао на занат у призренску фабрику бурмута, дувана који се шмркао, и Сима ту касније почиње да ради да би брзо постао и ортак власника. Турци, међутим, ову фабрику затварају и руше, па Сима одлази у Алексинац где његов покушај да отвори нову фабрику бурмута пропада. Одатле одлази у Македонију, где од тамошњег паше узима у закуп баре и језера код Битоља да би отпочео трговину пијавицама. Скупљао их је и превозио до Београда, где их је преузимао неки Француз, и дистрибуирао по читавој Европи.

Пијавице су биле на цени и посао је цветао толико да му је турски паша једном одузео већ спремљену испоруку, с намером да је лично прода. Из ове отимачине изродила се дуга, скупа и компликована парница, после које је Сима у Цариграду остао без пребијене паре – забележено је да му је руски конзул једном приликом дао хиљаду рубаља да преживи. Уз то, паша је преко својих веза уредио да Сима буде утамничен, па је овај у затвору провео пет месеци – све док и званично паши није препустио посао са пијавицама.

У цариградској тамници затекао је једног призренског Турчина, агу, доброг пријатеља свог брата игумана. По изласку на слободу, Сима је бринуо о аги, посећивао га је и доносио му храну, а ага му је поверио новац који је крио, да га употреби као капитал у трговини, уз услов да му врати са делом зараде, или, ако га погубе, да новац да његовој породици у Призрену.

Сима је касније одржао реч – до краја живота се бринуо о агиној породици и издржавао их, давши и богат мираз агиној ћерки. Јер, био му је кренуо посао прераде и трговине дуваном, прво у Цариграду, а затим и у Русији, у Одеси и Кијеву, па у Београду. Живећи аскетски и сав предан Богу, даривао је цркве, манастире, сиротишта, школе, домове ученика, певачка друштва, али помагао и болесне и немоћне, стипендирао ученике.

У тузи за сином Манојлом који је умро 1865. године, Сима Игуманов је „усинио сву омладину свог краја”. Основао је задужбину којој је завештао сва добра која је дугодишњим радом и штедњом створио. Тако ће „Задужбина Симе Андрејевића Игуманова Призренца“ постати једна од најплодоноснијих установа те врсте у српском народу. Тестаментом је одредио да Задужбином увек управља патријарх СПЦ.

Године 1871. основао је и Православну српску богословију у Призрену. То је био велики догађај, не само за још неослобођене Србе у Старој Србији, него и за цео српски род. Задатак Богословије, како је записано у Пројекту њеног устројства, био је „да спрема младиће српске народности, а православне вере у Отоманској империји за народне свештенике и учитеље”.

Задужбина је имала седиште у Београду, одакле је њен одбор преко Министарства иностраних дела финансирао целокупну културно-просветну акцију у Старој Србији и Македонији – од школовања кадрова у Београду до плата за учитеље, подизања и одржавања школа и стипендирања ђака. У тренутку стварања Задужбине њена средства износила су шест милиона динара.

Велика Игумановљева палата на Теразијама, била је главно власништво фонда из којег су финансиране добротворне и просветне акције. Недуго после Другог светског рата са врха ове палате уклоњена је композиција скулптура „Сима Андрејевић Игуманов са сирочићима“ висока 3,7 метара. Умро је 1883. године.

Мало се зна да је Призренска богословија школовала више учитеља него свештеника, а дала је и више владика и тројицу српских патријарха: Варнаву, Гаврила и Павла. Прва двојица су били њени ученици, а трећи њен професор.

Када сам још као студент Богословског факултета у Београду пролазио поред великог здања на Теразијама, на чијем зиду крупним словима пише ’Задужбина Симе Андрејевића Игуманова Призренца’, дивио сам се тој велелепној грађевини и њеном задужбинару. Тада ни слутио нисам да ћу већ кроз петнаестак година бити професор Богословије у Призрену, коју је такође основао и подигао Сима Андрејевић Игуманов”, записао је патријарх Павле.

Заслугом патријарха Павла задужбина је 1991. године обновила рад, што је подразумевало и враћање палате на Теразијама изграђене 1938. године.
После егзодуса српског народа са Косова и Метохије 1999. године Призренска богословија је привремено измештена у Ниш где је искључиво средствима Игумановљеве задужбине подигнуто ново монументално здање за школовање будућих свештеника.

Протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије, која се привремено налази у Нишу, каже да оно што Симу Иуманова издваја од свих добротвора јесте његово завештање ко ће управљати његовим иметком после његове смрти. Тестаментом је одредио да то буде прва личност Српске цркве.

Имајући беспрекорну веру у живог Бога, ставио је сву своју имовину у најпоштеније руке и тако је сачувао за циљеве назначене у тестаменту. Првојерарси Српске цркве су сачували фонд задужбине и увећавали га, а задужбина је вршила своју човекољубиву мисију. Помагала и издржавала Богословију у Призрену и многим младим људима омогућавала школовање”, поручује ректор Тимотијевић.

На падинама Русенице, недалеко од царског града Призрена, на стрмој литици изнад Коришке реке, у пустињи планине коју је пет векова испуњавао пој молитве, данас тишину нарушава само хук бистре планинске воде и звуци звериња који се понекад проломе кроз ноћ. Гомилу истесаног камења, само још понегде сложену у ониске остатке зидова, више не посећују ни Албанци из оближњег села Кабаши. Осамедесеих су умели да наврате, да у напуштеној грађевини затворе козе или однесу још неко заостало парче метала, од некадашње капије или прозора можда. Последњи пут су дошли у јуну 1999. године. Са собом су донели динамит, опасали њиме тек обновљене зграде, и у експлозији дима и камења покушали заувек да испод шута и заборава покопају остатке историје која им није била по вољи.

Три стотине километара даље на север, шетајући Теразијама, мало ко подигне поглед изнад излога у приземљу лепотице на ћошку Српских владара и Трга Николе Пашића. Ретки који то учине на фасади Игуманове палате видеће издужена слова која говоре: „Задужбина Симе Андрејевића Игуманова Призренца“. Ко је био овај човек чудна имена и каква је његова веза са гомилом камења и шута негде у беспућу Метохије?

Негде дубоко испод хумке начињене динамитом и мржњом леже кости Симе Андрејевића, трговца из Призрена, добротвора, просветитеља, националног радника, човека који је желео да га сахране баш ту, у кршу брда са којих је потекао, без другог споменика до мермене плоче да од кише и снега штити његове земне остатке.

Родио се у Призрену, у години када је Карађође подигао барјак слободе. Иако мезимац, четврто дете у старој и угледној призренској трговачкој породици, детињство није памтио по лепом. Отац Андра је свим срцем током устанка радио за српску ствар. Велики иметак и трговачке везе користио је да устаницима добави оружје. Као најдаргоценију помоћ Карађорђу, са којим је био у контакту преко кума Чолак Анте Симоновића, послао је два сина, Крага и Петра. Турци су за ово сазнали и заворили га. Успео је да се докопа слободе тек када је призренском везиру исплатио мито који је појео сав његов дуго стицани иметак. Малтретиран, осакаћен, није имао снаге да крене из почетка. Андра је пет година копнео и потом умро, а мало за њим, од туге, и његова жена Јана.

Сима је послат у духовни центар призренског краја, манастир Светог Марка, где се школовао под будним оком старијег брата Апостола, у монаштву Аксентија. Монах Аксентије је касније постао игуман манастира, па је тако Сима уз име зарадио и оно Игуманов, „игуманов мали“. Након што је научио нешто историје, рачуна и да чита и пише, Сима одлази у Призрен, да се бави породичним занатом, трговином. Трговао је Сима бурмутом, пијавицама, пропадао и опет се дизао, стигао до Битоља, Цариграда и Одесе, живео у Кијеву и Београду па се вратио у Призрен, стекао непребројне златне дукате, али срећу није пронашао. Након само осам година брака, после једног од финансијских ломова, преминила му је жена Султанија а потом и кћи Мага. Сими Андрејевићу је остао само син Манојло, али судба је хтела да смрт и њега прерано узме.

Зла коб судбине није од Симе Андрекевића начинила човека пуног једа, незаинтерсованог за свет. Иако је остао сам, породицу је пронашао у читавом српском народу, посебно у сирочићима и својим потлаченим сродницима у Метохији. Сећао се сада већ пребогати трговац Сима Андрејевић беде и несреће Срба из Метохије. Слао је златне дукате црквама и манастирима по Старој Србији, да нахране сироте и болесне, помагао просветне установе и сваког младог Србина кога су вукли књига и знање. Године 1872. решио је да за живота себи подигне споменик већи него било који његов савременик.

Тешко је данас и замислити колико је труда, дуката и поклона турским службеницима требало да дозволе да се у Призрену отвори Богословија св. Кирила и Методија, у којој данас тиња једна од последњих искри православља и српства у Метохији. Призренска Богословија је постала духовна колевка СПЦ, у којој су предавали готово сви потоњи српски патријарси, почев од Варнаве, Гаврила, Павла и садашњег патријарха Иринеја.

Сима Андрејевић је умро је сам, без наследника. Своје богатсво и целокупни иметак је оставио за издржавање Призренске Богословије и школовање ђака из Старе Србије. Наложио је да се његово тело положи крај манстира Светог Марка, у сенци високог звоника у облику куле, који је подигао 1861. године. Звона за њега је купио у Русији и уз пуно муке допремио на литицу изнад Коришке реке. Била су то прва звонана која су зачула у призренском крају од доласка Турака.

Међу имовином коју је оставио цркви, поред дуката и винограда, налазо се и плац на Теразијама. Београдски митрополит, као управник фонда задужбине, дао је да се од новца у фонду 1938. године, по пројекту браће Петра и Бранка Крстића, ту подигне петоспратница у духу модернизма, која је имала да служи за издржавање Богословије. На врху зграде постављена је 3.70 метара висока скулптура „Сима Игуманов са синовима“, вајара Лојзе Долнара, која је представљала Симу Андрејевића, његовог прерано преминулог сина Манојла, двојицу ђака и једно сироче.

Звук Симиних звона најавио је буђење Метохије. Из Призренске Богословије потекла је река учитеља и богослова који су речи просвећење носили у све заостале српске крајеве. Мало је познато да је из Богословије до данас изашло више учитеља него свештеника. Њени ђаци су стизали у све крајеве Српства, да подстакну буђење и напредак.

Над гробом Симе Андрејевића стално је лебдео пој молитве калуђера. Небо и земља нигде нису били ближи него ту, у монашкој пустињи Метохије. Манастир Светог Марка једни је у призренском крају остао неразрушен након доласка Турака. Подигнут је у 15. веку, недалеко од испоснице Светог Петра Коришког. Турски извори бележе да је имао конаке, воћњаке, ливаде и изворе. У њему је сачуван Призренски рукопис Душановог законика, који се сматра најпотпунијим и најближим оригиналу па се чува у Народном музеју у Београду. Као врело православља манастир је живео до 1915. године и бугарске окупације. Братсво је тада растерано а манастирске зграде разрушене. Покушали су монаси да се врате али је убрзо дошао нови рат. Манастир је разорен, конаци спаљени и опљачкани, а монаси поубијани од стране Албанаца из суседног села Кабаш. Албанци су у новембру 1915. у манастиру затекли јединицу српске војске са 60 војника и неколико официра, која се повлачила према Албанији. На „бесу“ су им одузели оружје, уз обећање да ће их мирно испратити, а затим су погазили реч и све их поубијали. Сведоци покоља, страицу Митра и манастирског зидара Костау Ђурђевића, Кабашани су усмртили последње. Бацили су их са манастирске литице у корито Коришке реке. Убили су и среског начелника који се ту био склонио са ћерком и сином, док су деца једина остала поштеђена.

Манстир је после рата обновљен али нова искушења за српски народ у Метохији донела су страдање и манастиру чија је судбина скопчана са судбином метохијских Срба. Дошао је нови рат. Албанци Кабашани ишчупали су из звоника Симина звона и бацили их низ стену у реку. У шибље је тада зарасла и пећина изнад мастарира у којој се подвизао Свети Петар Коришки, српски светитељ из 13. века, чије мошти данас леже у манастиру Црна Река. Остаци манастира Светог Марка тонули су у заборав, полако освајани од стране шуме. У сенци звоника који се још држао, неоштећена је стајала плоча под којом је почивао Сима Андрејевић.

Мир је многима донео немир. Ново време за многе је било невреме. Године су пролазиле. Гроб Симе Андрејевића су о годишњици његове смрти походили ђаци и учитељи Богословије, да очитају молитву над костима добротовора. На удару нове власти 1950. године се нашла скулптура на Игумановој палати. Сметала им је, изгледа, пуно, па су Симу и сирочиће на комаде исекли швајс апаратима и скинули са палате. Године 1959. задужбине су укинуте као правна лица па је палата национализована, одузета од СПЦ, станови подељени а остатак претворен у пословни простор.

Симина скулптура је лежала распарчана и бачена у подруму патријаршијског двора, гроб зарастао у шибље и заборављен а Богословија је једва опстајала без свог основног извора прихода. Новца за стипендије сиромашних српских ђака није било. Над српство су се поново надвили црни облаци.

Почетком последње деценије 20. века се јавила нада. Лажна нада, данас је јасно. Након доношења одговарајућег закона, општина Стари Град је вратила задужбину 1991. ономе коме је и завештана. Са станарима је договорено да плаћају симболичну станарину, а Богословија се од тада издржава од закупнине 1200 квадрата пословног простора. Покренута је и иницијатива за поновно подизање скулптуре на палати. Моћна Беобанка је 1992. преузела на себе да финансира обнову скулптуре. Академик Светомир Арсић Басара је успео да реконструише изглед уз коришћење оригналних гипасних калупа који су лежали сачувани у Богословији. Коначно, 1995. године обновљен је и монашки живот у манастиру Светог Марка у који је стигао први калуђер. Током следеће три године подигнути је и освештан нови конак. Звона су се поново зачула над Коришком реком.Само да би убрзо поново утихнула. Беобанка је банкротирала а да никад није одвојила новац за обнову кипа. Потом је дошао нови рат. Док је река преосталих Срба 1999. са нарамцима одлазила из Метохије испратила их је експлозија која се проломила са Русенице и пламен који је гутао векове историје и културе. Чак су и професори и ђаци Богословије били приморани на бег пут Ниша, после 128 година непрекодног рада.

У Душановом Призрену скоро да више и није било Срба. Камење и шут прекрили су Симин гроб. Још једном је тишина загосоподарила стеном изнад Коришке реке. Изгледало је да је то крај и да ће се историја Срба од тада заувек писати ван Метохије док сви трагови њиховог пристуства тамо полако нестају. Ипак…

После 12 година прогонства Богословија се вратила у Призрен. Уписани су нови ђаци. Владика поново столује у Душановом граду. Можда је ток историје занавек промењен, можда се српски више никад неће жаморити улицама Призрена, али упорни и храбри људи се труде да се традиција не прекине и историја не избрише.

За то време Игуманова палата и даље је без круне. Можда је, заиста, у овим тешким временима подизање скулптуре „Симе Игуманова и синова“ бесмислен трошак, поред толико сиромашних, болесних, гладних. Ипак, Србија и данас има своје богаташе. И они су људи, ма како да су до новца дошли. Муче их људске бриге и ломови судбине. Нису ни сви богаташи чија имена избледелим словима данас пишу на многим јавним здањима у Београду и другим градовима Србије у своје време сматрани поштеним ни омиљеним. Па ипак, велики део свог иметка остављали су „на ползу народа“. Можда би скулптура Симе Игуманова уздигнута високо у центру Београда и сећање на његову судбину могли инспирисати неког од данашњих богаташа да, кад већ није у животу, учини нешто за свој народ у смрти. Можда. Нада је мала. Као што је скоро и нема да ће поново српска нога ступити на хумку од камења под којом лежи Сима Андрејевић Игуманов Призренац. Но, иако мала, нада постоји, као што и данас постоје заборављени Срби који живе на земљи коју многи спремно називају „срцем Србије“. Зато, завршићу овај текст речима Симе Игуманова, првог међу виђенијим Србима са Метохије, написаним својој браћи у тада слободној Србији 1881. године. Можда ове речи данас одјекну у срцу неког Србина у овом парчету (још увек) слободне Србије.

Слободном Шумадинцу помене ли се само о несрећама које се догађају сваки дан с нама у долинама вардарско-дримско-лимским, он, на жалост, нерадо слуша – рекао би као да га нешто вређа; а о догађајима у долинама амурским, нилским, макенцијским, мароанским, мисисипским, и т.д. врло радо сваки дан пише, чита и слуша, када му ко прича – тако да ма кави били у другом свијету ма и ако ће бити мали и незнатни, сви се листови српски шта ће пре који написати и час пре јавности предати; док напротив толики догађаји с покољима и паљевинама у више поменутим српским земљама, с којим границе српске краљевине непосредну тијсну везу имају, па баш до сада нико о њима и једне речи не омрчи и хатар своје замље и нас – своје браће по вјери, крви и интересу.

Аутор: Петар Ристановић
Извор: Српски Академски Круг

 
< Претходно   Следеће >
http://www.srbizasrbe.net/images/Srbija/orden-za-sajt.png
      http://www.srbizasrbe.net/images/banners/nasibaneri/instagram.png
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/nasibaneri/novo/blagoslov-patrijarha.png
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/nasibaneri/novo/sponzori.png
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/nasibaneri/novo/cirilica.png
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/nasibaneri/novo/diskusije.png
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/nasibaneri/novo/dokumentacija.png
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/nasibaneri/novo/foto-galerija.png
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/nasibaneri/novo/prijatelji.png
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/nasibaneri/novo/projekti.png
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/nasibaneri/novo/trojka-iz-bloka.png

СЗС РАЧУНИ

http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/srbija.png
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/intesa-logo.jpg
Динарски: 160-279491-71
IBAN: RS35 1600 0508 0002 3812 69
SWIFT: DBDBRSBG
Customer: Srbi za Srbe
......................................
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/republika-srpska.png
http://www.srbizasrbe.net/http://www.srbizasrbe.net/images/banners/nasibaneri/nlb-logo.jpg/banners/banka-srpske.jpg
КМ: 56201281300241-58
IBAN: BA39 5620 1281 3002 5031
SWIFT: RAZBBA22
Customer: Srbi za Srbe
......................................
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/svajcarska.png
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/swiss-logo.jpg
Konto: 61-335679-5 
IBAN
: CH57 0900 0000 6133 5679 5
SWIFT: POFICHBEXXX
BIC: 9000
Customer:Org. f. hum. Hilfe &
Integration Srbi za Srbe Swiss
......................................
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/austrija.png
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/raiff-banka.jpg
Konto: 10364339  
BLZ
: 32000
IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339
SWIFT/BIC: RLNWATWW
Customer: Org. f. hum. Hilfe
  - Srbi za Srbe
......................................
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/nemacka.png
 http://www.srbizasrbe.net/images/banners/vr-bank.jpg
IBAN: DE84 7606 0618 0002 7519 92
SWIFT/BIC: GENODEF1N02
Customer: Serben für Serben
......................................
 http://www.srbizasrbe.http://www.srbizasrbe.net/images/banners/ckm.bmp/images/banners/vr-bank.jpg
Konto: 510-91548-03  
IBAN: МE25 5100 0000 0009 1548 03
SWIFT: CKBCMEPG
Customer: Humanitarna org. Srbi za Srbe
......................................
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/dnb-bank-no.jpg
Konto: 1503 83 80483  
IBAN: NO92 1503 8380 483
SWIFT: DNBANOKKXXX
Customer: Humanitær organisasjon Serbere for Serbere

СТАТИСТИКА

Посетиоци: 15887991

ABOUT US / О НАМА



СРБИ ЗА СРБЕ У СВЕТУ
 http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/srbija.png  http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/republika-srpska.png  http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/amerika.png  http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/austrija.png  http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/svajcarska.png  http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/nemacka.png     http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/kanada.png 
Последња промена: 22. фебруар 2017. године

 http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/srbija.png Србија: 4.388.131 дин.
 http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/svajcarska.png Швајцарска: 13.671 CHF
 http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/nemacka.png Немачка: 7.015 €
 http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/austrija.png Аустрија: 24.264 €
 http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/amerika.png САД: $ 7.259 USD
 http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/kanada.png Канада: $ 11.469 CAD
  Норвешка
: 19.496 NOK

ДОНИРАЈТЕ ШИРОМ СВЕТА КРОЗ PAY PAL


Једнократна донација: EUR  

Месечнa претплата: EUR  

ДОНИРАЈТЕ КРОЗ MONEYBOOKERS/SKRILL





За слање донација потребни су вам:
1. Валидна email адреса
2. Кредит/дебит картица или банковни рачун
3. Мобилни телефон за верификацију



ДОНАТОРИ У ФЕБРУАРУ - DONORS IN FEBRUARY

1. Lazich Deli donation box /САД/ - $ 10
2. Beograd Café donation box /САД/ - $ 10
3. Nada's Deli & Bakery donation box /САД/ - $ 20
4. St. Nikola, Brookfield donation box /САД/ - $ 41
5. Ђорђије Б. /Србија/ - 1.000 дин.
6. Весна П. /Србија/ - 2.000 дин.
7. Анонимно /Србија/ - 5.000 дин.
8. Душан Д. /Србија/ - 500 дин.
9. Милош У. /Србија/ - 1.000 дин.
10. Урош С. /Србија/ - 1.000 дин.
11. Драган Н. /Србија/ - 6.150 дин.
      (комби за школарце у Метохији)
12. Срђан Р. /Србија/ - 1.000 дин.
13. Апотеке САНА /Србија/ - 20.090 дин.
      (СЗС донаторске кутије)
14. Снежана Ј. /Холандија/ - 30 €
15. Дара Ђ. /Србија/ - 1.000 дин.
      (за породицу Јанковић из Кладова)
16. Биљана В. /Србија/ - 3.000 дин.
17. Удружење љубитеља карташких
       игара „Блеф" /Србија/ - 34.000 дин.
18. Срби у Кини /Србија/ - 73.226 дин.
       (за пројекте у Републици Српској)
19. Гирос плус /Србија/ - 550 дин.
      (СЗС донаторска кутија)
20. Кафић Паркић /Србија/ - 3.620 дин.
      (СЗС донаторска кутија)
21. ДИС маркет /Србија/ - 7.600 дин.
      (СЗС донаторска кутија)
22. Драган Ј. /Србија/ - 200 дин.
      (за пројекат „Тројка из блока")
23. Дејан Х. /Србија/ - 1.000 дин.
24. Данило Р. /Србија/ - 1.000 дин.
25. Владимир М. /Србија/ - 1.000 дин.
      (Божићна акција)
26. Јосиф В. /Србија/ - 1.500 дин.
27. Милица и Сергеј Ц. /Србија/ - 2.000 дин.
28. Небојша С. /Србија/ - 2.500 дин.
29. Милан С. /Аустрија/ - 30 €
30. Миран П. /Словенија/ - 15 €
      (за породицу Стојановић са КиМ)
31. Љиљана П. /Шведска/ - 15 €
32. Катарина Л. /Шведска/ - 35 €
      (пројекти на Косову и Метохији)
33. Милан М. /Хрватска/ - 10

      (комби за школарце у Метохији)
34. ДЈ Миву /Немачка/ - 10 €
35. Никола М. /Србија/ - 30 €
36. Иван С. /Аустрија/ - 10 €
      (за породицу Стојановић са КиМ)
37. Ненад В. /Велика Британија/ - 300 GBP
38. Милош М. /Аустрија/ - 30 €
39. Анонимно /Немачка/ - 50 €
       (пројекат за Крајину)
40. Анонимно /Аустралија/ - 50 €
      (пројекти на Косову и Метохији)
41. Игор В. /САД/ - 10

42. Милан В. /Норвешка/ - 10 €
       (пројекат за Крајину)
43. Небојша Ј. /Аустралија/ - 30 €
      (за породицу Јанковић из Кладова)
44. Анонимно /Швајцарска/ - 50 €
45. Лидија М. /Аустрија/ - 15 €
      (за породицу Јанковић из Кладова)
46. Тијана /САД/ - 100 €
      (за породицу Јанковић из Кладова)
47. Анонимно /Србија/ - 50 €
      (пројекти на Косову и Метохији)
48. Фоча-Миљевина /Немачка/ - 500

49. Ђорђе М. /Србија/ - 15 €
50. Лидија М. /Аустрија/ - 20 €
51. Радислав Ђ. /Италија/ - 10 €
52. Саша Ц. /Француска/ - 15 €
53. Миланка С. /Француска/ - 30 €
54. Теодора Г. - 5 €
55. Мирослав Ч. /Шпанија/ - 10 €
56. Фрфе /Норвешка/ - 20 €
57. Валентина С. /Канада/ - 50 €
58. Гордон Јончић /САД/ - 10 €
59. Гордана С. /Данска/ - 50 €
      (пројекти на Косову и Метохији)
60. Бојан Ј. /Србија/ - 1

61. Ђорђе Ј. /Аустралија/ - 25 €
62. Тихомир Б. /Италија/ - 10 €
63. Алекс М. /Аустралија/ - 100 €
64. Валентина Г. /САД/ - 20 €
65. Данијел Ш. /Немачка/ - 200 €
66. Златко Е. /Аустрија/ - 10 €
67. Ненад Ј. /Холандија/ - 100 €
68. Владица С. /САД/ - 20 €
69. Danny V. /Холандија/ - 5 €
70. Nikoletta V. /Холандија/ - 5 €
71. Svetlana V. /Холандија/ - 5 €
72. Elizaveta V. /Холандија/ - 5 €
73. Ekaterina V. /Холандија/ - 5 €
74. Жељко М. /Аустрија/ - 10 €
75. Предраг М. /Аустрија/ - 10 €
76. Гордана /Аустрија/ - 20 €
77. Зорица С. /Аустрија/ - 10 €
78. Анонимно /Аустрија/ - 50 €
79. Весна Д. /Немачка/ - 10 €
80. Никола О. 99 /Немачка/ - 15 €
81. Радован Г. /Немачка/ - 100 €
82. Mira D. /Немачка/ - 10 €
      (пројекти на Косову и Метохији)
83. Даниела Р. /Немачка/ - 10

      (пројекти на Косову и Метохији)
84. Alexander Z. /Немачка/ - 10

85. СКСД Немањићи /Немачка/ - 20 €
86. Александар П. /Немачка/ - 20 €
87. Даниела Б. /Немачка/ - 20 €
88. Дејан С. /Немачка/ - 30 €
89. Милош Л. /Немачка/ - 10 €
90. Борис В. /Немачка/ - 30 €
91. Синиша Ј. /Немачка/ - 10 €
92. Мирослав С. /Немачка/ - 65 €
      (за породицу Јанковић из Кладова)
93. Љубица Ж. /Немачка/ - 100 €
      (за породицу Топаловић код Шапца)
94. Божићна акција у
       Херцогенаураху
/Немачка/ - 3.154,50 €
95. iSerbApparel.com /САД/ - $ 10
96. Ненад М. /Аустралија/ - $ 25
97. Срђан Г. /САД/ - $ 15
98. www.snd-us.com /САД/ - $ 25
99. Зоран З. /САД/ - $ 15
100. Radomans F. /САД/ - $ 15
101. Марко Г. /САД/ - $ 25
102. PayPal Giving Fund /САД/ - $ 119,71
103. Милорад У. /САД/ - $ 100
104. Жељка Б. /САД/ - $ 25
105. Joван А. /Канада/ - $ 110
106. Тихомир Б. /САД/ - $ 100
107. Милан Ш. /САД/ - $ 10
108. Славиша К. /САД/ - $ 25
109. Тања Ј. /САД/ - $ 25
110. Породица Аксентијевић /САД/ - $ 25
111. Гордана Н. /САД/ - $ 500
112. Бојана Р. /САД/ - $ 100
113. Славица и Миленко М. /Р. Српска/ - 20 КМ
114. Срби из Републике Српске /Р. Српска/ - 70 КМ
        (пројекти на Косову и Метохији)
115. Владимир В. /Република Српска/ - 10 КМ
        (за породицу Јанковић из Кладова)
116. Илија Т. /Република Српска/ - 50 КМ
117. Тамара М. /Швајцарска/ - 10 CHF
118.
Александар М. /Швајцарска/ - 50 CHF
119.
Ђорђо Г. /Швајцарска/ - 50 CHF
120. Александар Л.
/Швајцарска/ - 100 CHF
121. Слободан Р. /Норвешка/ - 500 NOK
122. Сања Б. /Норвешка/ - 300 NОК
123. Милош Гидак /Канада/ - $ 20 CAD
124. Силвиа Јелић
/Канада/ - $ 20 CAD
125. Angie LaMarre
/Канада/ - $ 20 CAD
126. Татијана Маловић
/Канада/ - $ 20 CAD
127. Нада Милојевић
/Канада/ - $ 20 CAD
128. Манојло Шешлија
/Канада/ - $ 70 CAD
129. Љиљана Сикман
/Канада/ - $ 40 CAD
130. Божо Шпирић
/Канада/ - $ 20 CAD
131. Боро Шпирић
/Канада/ - $ 30 CAD
132. Јелица Стеванов
/Канада/ - $ 20 CAD
133. Јован Урукало
/Канада/ - $ 50 CAD
134. Ђорђе Величковић
/Канада/ - $ 50 CAD
135. Никола Зубић
/Канада/ - $ 20 CAD
136. Чедомир Цигановић
/Канада/ - $ 25 CAD
137. Љубомир Ђурић
/Канада/ - $ 23 CAD
138. Том Добрић
/Канада/ - $ 20 CAD
139. Крофна журка дон. кутија
/Канада/ - $ 167,15 CAD
140. Весна Васић
/Канада/ - $ 25 CAD
141. Маја Ј.
/Република Српска/ - 10 КМ
142. Стево Б.
/Република Српска/ - 30 КМ
143. Александар и Властимир А. /Србија/ - 400 дин.
        (пројекти на Косову и Метохији)
144. Зоран П. /Србија/ - 3.300 дин.
145. Ивана С. /Србија/ - 7.000 дин.
146. ТЦ Авив парк Звездара /Србија/ - 25.050 дин.
        (СЗС донаторска кутија)
147. ТЦ Стадион /Србија/ - 39.150 дин.
        (СЗС донаторска кутија)
148. Дејан П. /Србија/ - 200.000 дин.
149. Аутсајдери из Линца /Аустрија/ - 100 €
150. Анонимно /Србија/ - 3 €
(пројекат за развој и јачање СЗС организације)
151. Иво В. /Канада/ - 20 €
152. Немања В. /Србија/ - 10 €
153. Михаило Д. /Италија/ - 5 €
154. Милован М. /Аустралија/ - 10 €
155. Оливера М. /Аустрија/ - 20 €
156. Жарко Б. /Белгија/ - 50 €
157. Nick J. /САД/ - $ 25
158. Милорад Б. /САД/ - $ 30
159. AmazonSmile Foundation /САД/ - $ 51,9
160. АТ&Т /САД/ - $ 118,4
161. Бреза /САД/ - $ 50
162. Драгана Б. /Канада/ - $ 50
163. Владимир И. /САД/ - $ 30
164. Иван Р. /САД/ - $ 25
165. Нина и Максим К. /САД/ - $ 50
166. Дружење у Новом Саду /Србија/ - 2.539 дин.
167. ТЦ Делта Сити /Србија/ - 48.380 дин. + 5 €
        (СЗС донаторска кутија)
168. Далибор Б. /Србија/ - 69,66 дин.
169. Павле К. /Србија/ - 1.000 дин.
170. Александра П. /Србија/ - 1.000 дин.
171. Мирко П. /Србија/ - 1.000 дин.
172. Марко Б. /Србија/ - 1.000 дин.
173. Анонимно /Србија/ - 2.000 дин.
174. Ненад С. /Србија/ - 20.000 дин.
175. Анонимно /Словенија/ - 100 €
        (пројекти на Косову и Метохији)
176. Анонимно /Шпанија/ - 100 €
        (комби за школарце у Метохији)
177. Анонимно /Немачка/ - 10 €
        (комби за школарце у Метохији)
178. Славиша С. /Аустралија/ - 50 €
179. Борислава Ј. /САД/ - 15 €
180. Анонимно /Аустрија/ - 15 €
181. Ђорђе Ж. /Немачка/ - 40 €
182. Момчило В. /Аустрија/ - 10 €
183. Иван Ж. /САД/ - 100 €
184. Димитрије Т. /Србија/ - 15 €
185. Стојан В. /Немачка/ - 10 €
186. Бранка и Мирко К. /Република Српска/ - 10 КМ
187. Миле и Велимир Ј. /Република Српска/ - 20 КМ
188. Ресторан Лане /Република Српска/ - 490,5 КМ
        (СЗС донаторска кутија)
189. Рафаела Т. /Аустрија/ - 5 €
190. Александар М. /САД/ - $ 15
191. Милан З. /САД/ - $ 25
192. Весна К. /САД/ - $ 25
193. Владан Ј. /Србија/ - 500 дин.
194. Трифун Т. /Србија/ - 1.000 дин.
195. Ненад М. /Србија/ - 1.000 дин.
196. Стево М. /Србија/ - 1.000 дин.
197. Александар Д. /Србија/ - 1.000 дин.
198. Маја Т. /Србија/ - 2.000 дин.
199. Кафе бар Хемигвеј /Србија/ - 2.440 дин.
        (СЗС донаторска кутија)
200. Александар К. /Србија/ - 2.500 дин.
201. Биљана Б. /Србија/ - 2.500 дин.
202. Никола В. /Србија/ - 3.000 дин.
203. Богдан Г. /Србија/ - 5.000 дин.
204. Ђорђе М. /Србија/ - 6.500 дин.
205. ТЦ Рода Центар /Србија/ - 49.000 дин.
        (СЗС донаторска кутија)
206. Uta /Немачка/ - 100 €
         (пројекти на Косову и Метохији)
207. Исидора и Јована Г. /Холандија/ - 30

208. Небојша М. /Србија/ - 20 €
209. Анонимно /Србија/ - 5
        (комби за школарце у Метохији)
210. Михајло С. /Чешка Република/ - 15 €
        (комби за школарце у Метохији)
211. Марко и Никола Р. /Немачка/ - 50 €
212. Данка П. /Аустрија/ - 20 €
213. Дражен П. /Аустрија/ - 20 €
(пројекат за развој и јачање СЗС организације)
214. Крстан К. /Аустрија/ - 100 €
215. Бојана М. /Република Српска/ - 10 КМ
       (пројекат за Крајину)
216. Раде Р. /Немачка/ - 20 €
217. Милован 99 /Швајцарска/ - 40 CHF
218. СЗС на фест. у Сиднеју /Аустралија/- $1.620 AUD
219. СЗС штанд у Ослу /Норвешка/ - 710 NOK
220. Матеја и Филип С. /САД/ - $ 15
221. Милош К. /САД/ - $ 15
222. Милош А. /САД/ - $ 15
223. Хелена У. /Канада/ - $ 15
224. Vozi Inc. /САД/ - $ 100
225. Лидија Б. /Канада/ - $ 50 CAD
        (за покој душе оца Јована)
226. Драгана Павловић /Канада/ - $ 30 CAD
227. Владимир Т. /Србија/ - 10 €
        (за пројекат „Тројка из блока")
228. Анонимно /Немачка/ - 15 €
         (пројекти на Косову и Метохији)
229. Драган Н. - 30

230. Бојан Ш. /Србија/ - $ 50
231. Б. С. /Аустрија/ - 30 €
232. Драгољуб и Мирјана М. /Немачка/ - 20 €
233. Данијела M. /Немачка/ - 10 €
234. Весна Н. /Швајцарска/ - 5 CHF
235. М. К. /Швајцарска/ - 50 CHF
236. Страхиња П. /САД/ - $ 10
237. Јела Н. /САД/ - $ 15
238. Данијел П. /САД/ - $ 25
239. Милан Д. /САД/ - $ 25
240. Саша С. /САД/ - $ 30
241. Никола М. /САД/ - $ 40
242. Желимир Л. /САД/ - $ 40
243. Невен Лончар /Канада/ - $ 680 CAD
244. Милош Д. /Србија/ - 500 дин.
245. Никола М. /Србија/ - 600 дин.
246. Кафе бар Пауза /Србија/ - 900 дин.
        (СЗС донаторска кутија)
247. Милица и Сергеј Ц. /Србија/ - 1.000 дин.
248. Борко и Слободан М. /Србија/ - 1.000 дин.
249. Милена А. /Србија/ - 1.000 дин.
250. Небојша К. /Србија/ - 1.000 дин.
251. Жељко Н. /Србија/ - 1.000 дин.
252. Гојко С. /Србија/ - 2.000 дин.
253. СЗС штанд у Орашцу /Србија/ - 2.500 дин.
254. Бојан Ј. /Србија/ - 3.000 дин.
255. Аница Ј. /Србија/ - 5.000 дин.
256. Forte Fruits /Србија/ - 10.700 дин.
257. Стефан С. /Србија/ - 30.000 дин.
258. Денис Р. /САД/ - 15 €
        (за породицу Јанковић из Кладова)
259. Александар и Бранко Б. /Словенија/ - 10 €
260. Миран П. /Словенија/ - 10 €
       (пројекат за Крајину)
261. Горан П. /Немачка/ - 10 €
262. Анонимно /Канада/ - 60 €
263. Били Питон /Шпанија/ - 50 €
264. Борка М. /САД/ - 15 €
265. Тања М. /САД/ - 10 €
266. Радован А. /Немачка/ - 10 €
267. Бошко Ђ. /Србија/ - 10 €
268. Анонимно /Велика Британија/ - 70 €
269. Бразилски Jiu Jitsu Србија /Србија/ - 850 €
270. Драган З. /Немачка/ - 10 €
271. Горан М. /САД/ - $ 5,35
272. Слободан П. /САД/ - $ 40
273. Лана Ц. /САД/ - $ 40
274. Срђан П. /САД/ - $ 50
275. Александар Д. /САД/ - $ 50
276. Породица Аксентијевић /САД/ - $ 25
277. Драгомир С. /Канада/ - $ 50
278. Protecta El. Services /Аустралија/ - $ 15
279. Владимир М. /САД/ - $ 25
280. Предраг А. /Норвешка/ - 200 NOK
281. Роберт Ћ. /Норвешка/ - 250 NOK
282. Милош П. /Норвешка/ - 1.000 NOK
283. Немања Н. /Србија/ - 500 дин.
284. Горан М. /Србија/ - 800 дин.
285. Миомир Г. /Србија/ - 1.000 дин.
286. Иван С. /Србија/ - 1.000 дин.
287. Урош П. /Србија/ - 1.000 дин.
288. Михајло Ж. /Србија/ - 2.000 дин.
289. Божидар Ј. /Србија/ - 2.000 дин.
290. Бранислав Ш. /Србија/ - 5.000 дин.
291. Ђ. Т. /Србија/ - 100.000 дин.
292. Ђуро З. /Република Српска/ - 50 КМ
         (пројекти на Косову и Метохији)
293. Анонимно /САД/ - 10

294. Оливера Ј. /Србија/ - 30 €
        (комби за школарце у Метохији)
295. Даница Ј. /Србија/ - $ 1,88
296. Ненад С. /Македонија/ - 20 €
        (за породицу Јанковић из Кладова)
297. Дејан М. /Република Српска/ - 15 €
        (за породицу Јанковић из Кладова)
298. Угљеша Е. /Србија/ - 50 €
299. Бојан Б. - 50 €
300. Зоран Р. /Канада/ - 40 €
301. Дарко С. /Аустрија/ - 30 €
302. Слободан и Наташа В. /Аустрија/ - 10 €
303. Јован С. /Немачка/ - 40 €
304. СЗС штанд у Минхену /Немачка/ - 55 €
305. Стеван П. /Немачка/ - 60 €
306. Стојан Ш. /Аустрлија/ - $ 20
307. Сања Т. /САД/ - $ 25
308. Младен С. /САД/ - $ 25
309. Славица П. /САД/ - $ 25
310. Давид Г. /САД/ - $ 50
311. Милен Т. /САД/ - $ 50
312. Benevity giving platform /САД/ - $ 70
313. Јанко В. - 7,53 €
314. Герман /Русија/ - 15 €
        (комби за школарце у Метохији)
316. Биљана Ц. /Канада/ - 25 €
317. Миодраг В. /Швајцарска/ - 25 €
318. Владимир П. /Словенија/ - 120 €
319. Породица Гаврић /Аустрија/ - 200 €
320. Оља М. /САД/ - $ 15

Укупно у фебруару: 20.820 €

Уколико желите да ваше донације буде уписана на сајту као анонимна молимо вас да нам пошаљете поруку на мејл: Ова адреса је заштићена од робота. Потребна Вам је Јава-скрпита да би сте је видели.

НАЂИТЕ НАС НА ФЕЈСБУКУ