Народне кухиње Мајка девет Југовића 12.01.2010
''Х.О. Срби за Србе у општини Штрпце''

Комплетан чланак прочитајте овде.

Политика, 09.01.2010
''Дањекови ће добити кров''

Прес новине, јануар 04, 2010
''Дањековима хуманост улепшала новогодишњу ноћ''

Комплетан чланак на овом линку

Дијаспора, децембар 15, 2009.
''Организација од поверења''


Новинар.де, децембар 27, 2009.
''Божићна акција Срби за Србе''


SerbianCafe.com интернет сајт, новембар 08, 2009
''Помоћ српским породицама са петоро и више деце''

Комплетан чланак прочитајте овде.

Новости, октобар 29, 2009.
''Мало по мало, много''

ОРГАНИЗАЦИЈА СА ДУШОМ

Хуманитарна организација иза које стоје млади Срби из расејања али и из Отаџбине и отаџбинских земаља крајем новембра (2009.) обележиће четири године активног рада и деловања. Из свакодневног дружења на форуму Сербиан кафеа рођена је идеја а потом je група волонтера осмислила организацију Срби за Србе која је временом израсла у квалитетну, оперативну и транспарентну хуманитарну организацију која својим радом успоставља нове стандарде и нови начин деловања српских хуманитарних организација како у дијаспори тако и у матици. Срби донатори и дародавци, једноставно речено, верују у организацију и верују организацији Срби за Србе и људима који је воде.
Пре три године Дијаспора је објавила прилог из пера Бојана Кулишића једног од активиста који су радили на формирању организације и њеном заживљвању (број 50 април-мај 2006., чланак, "Охрабрити многочлане фамилије"). Чланак је изазвао бројне реакције читалаца који су углавном тражили више информација о овој хуманитарној организацији као и контакт. Прилог Бојана Кулишица подстакао је тада Марка Милуновића  који је намирио 60 година исељеницког стажа да подржи ову младу организацију. Било је и других реаговања која су нас опредјелила да већ у наредном броју одвојимо две стране за боље упознавање читалаца са овом хуманитарном организацијом. После скоро четири године поново се враћамо активистима организације Срби за Србе. Чинимо то с намером да у ширем информативном простору, од оног који покрива штампана Дијаспора, посведочимо о ставу али и односу младе генерације према свом роду. Стасали су, приметили смо, неки нови клинци који су часним радом, на трагу својих претходника, удахнули душу организацији и учинили је свесрпском. Младе рођене у иностранству, углавном, бије глас да су се одродили и језик позаборављали - што, наравно, у огромном броју случајева, није тачно. Напротив, потврђује рад организације Срби за Србе да млади озбиљније и одговорније промишљају о збиљи у којој се налазе Срби као народ. Из искрене жеље да помогну свом роду и да то раде поштено и потпуно јавно хуманитарна организација Срби за Србе, користећи савремена средства комуникације, израсла је планетарну организацију Срба којој се верује и коју Срби подржавају. Оно што не ради нико у свеколиком српству којем озбиљно прети бела куга, раде млади у овјој организацији, подржавају фамилије које имају петоро и више деце.
Користећи интернет и контакт са једним бројем представника ове организације- младим људима и углавном студентима у иностранству али и у Отаџбини и отаџбинским земљама, желимо да читаоце Дијаспоре подетимо, како je у расејању израсла способнa и вреднa генерација Србa свеснa времена у којем живи и потребе за организованим друштвеним деловањем на хуманитарном плану. Чине то зналачки и јавно да јавније не може бити. Часно и с мером људског поштења и части.

Како је почело? 
- Успели смо да у релативно кратком временском периоду преточимо једну лепу идеју у квалитетан механизам (www.srbizasrbe.org) који прикупљен новац широм света усмерава ка српским породицама са петоро и више деце широм Балкана, објашњава Игор Рашула, председник организације, раније члан омладинске пливачке репрезентације Србије а данас студент завршне године мастерс студија Ерасмус Мундус у Велсу. Срби за Србе, додаје Рашула, не представља обичну новчану цев од донатора до породица, већ плански користи прикупљена средства како би, примера ради, донацију од 300-400 евра временом увећали неколико пута кроз улагање у децу, куповину уџбеника за децу и других основних животних потреба породица којe помажу. Кроз куповину механизације и  домаћих животиња СЗС jачају и економски положај породице коју помажу. Посете породицама које чине представници организације, према речима Рашуле, представљају својеврсну психолошку подршку коју шаљемо а све управо из разлога како би једног дана та деца била у прилици да наставе круг доброчинитељства када им се буде указала прилика.
- Пошто су породице са великим бројем деце историјски болна и рањива тачка нашег племена, а имајући на уму и трагичне догађаје у последњих 20 година, одлучено је да примарна група помоћи буду породице са петоро и више деце. Наравно, нисмо стриктно ограничени у нашем деловању, па смо у неколико наврата, када смо били у могућности, помогли породице са мањими бројем деце, старе и напуштене људе. Слали смо новац и деци за потребе лечења, каже за наш лист Игор и наставља, Поред те хумане жеље да се помогне породицама, та мала група Срба желела је да кроз формирање једне овакве организације утиче, пре свега, на себе а потом и на целокупно српско друштво које разбијено страначким поделама, ратовима, бедом, неморалом, сиромаштвом, преварама,...мора да поврати свој православни, братољубив и христољубив дух и окрене се својим светосавским коренима, начелима и благодатима родољубља које је очувало српски народ кроз векове.
- Ми мислимо да живот није настао из гомиле случајности као што многи мисле и да је људски живот најсложенија појава у природи и да постоји тачно утврђени закон по којем се та сложена појава одвија а то је морални закон, као што су мислили и многи наши светитељи, наставља Младен Матијашевић и додаје како се организација одлучила да улаже у децу јер је дете највећа вредност на свету. Трудимо се да подржавамо и помажемо породице у најбољем смислу те речи и да заједно учествујемо у стварању добрих људи – јер деца су наша будућност. Радећи тако ми се држимо, заправо, светосавских корена, Православља и Христољубља.
Оно што издваја ову организацију од других јесте пре свега транспарентан начин рада на интернету где донатори широм света свакодневно шаљу донације које се уредно бележе на ударној страници са вестима. Могло би се рећи врло необичан сегмент за хуманитарне (или било које познате друштвене) организације са Балканског полуострва да своје финансијско пословање приказују јавно. Српске хуманитарне, друштвене па и политичке организације нису се баш прославиле у руковању са новцем који су добијале. О бројеним малверзацијама са новцем, без разлике да ли су и када су учињене, бруји се широм дијаспоре међу милионским српским аудиторијумом. Захваљујући интернету и његовим предностима хуманитарна организација Срби за Србе показала је и доказала је како ваља и треба радити и градити међусобно повјерење.
- Како би направили јасну дистанцу од предходних срамотних примера разноразних организација временом смо успели да сам чин прикупљања и трошења новца доведемо на највиши могући транспарентни ниво; приказујемо улаз донације, таксе коју нам узму банке, излаз новца и доказ уручене помоћи поткрепљен рачунима и сликама. Такође, у сваком тренутку донатори имају увид у тренутно стање на динарском и девизном рачуну. Можда такав начин рада, на први поглед, делује непрофесионално и није својствен другим организацијама. Mожда, исто тако, нашом транспарентношћу одбијамо потенцијалне донаторе али ово је за сада начин како организација функционише. Знате, није могуће удовољити свима, нити то желимо. Поверење као најбитнија карика у доброчинитељском раду се гради некад и читав живот а може да се сруши за само један дан, објашњава Игор метод рада хуманитарне организације Срби за Србе.
Кажемо Игору како се да приметити да организација делује на глобалном плану али и да има представнике широм света. Интересовала нас је увезаност активиста и функцинисање саме организације.
- Пошто је већина наших акција везан за територију Србије одлучили смо да организацију региструјемо у Београду по важећим законима као удружење грађана, како би стекли легалан статус и отворили банковне рачуне. То смо учинили у лето 2007. године. Непуне две године касније организацију смо регистровали и у Аустрији. Имамо регистроване електронске новчане системе Pay Pal и Moneybookers путем којих нам пристижу средства из иностранства. Осим у Србији и Аустрији, представници наше организације налазе се и у Републици Српској, Црној Гори, Хрватској, САД, Канади, Великој Британији, Норвешкој...који су у свакодневном контакту, планирању и договору предстојећих акција и посета породицама. У периоду пред нама покушаћемо да организацију региструјемо на територији САД, Канаде и Русије како би смо обезбедили још већи новчани прилив и формирали квалитетније организоване српске заједнице на тим просторима које би циљано радиле на унапред утврђеним програмима.
Помоћ Србима на Косову…
Ова узорита организација присутнa je и тамо где има проблема да буде присутна држава Србија – на целој територији јужне српске покрајне Косовo и Метохијa. О планирању и провођењу акцијa на КиМ сазнајемо нешто више од Предрагa Маринковићa, раније чланa фудбалске омладинске репрезентације Београда, а потом економисте са дипломом на Њујоршким универзитетима Стони Брук и Хантер и Милошa Марковићa, студентa завршне године Електротехничког факултета.
- После неколико индивидуалних посета наших чланова увидели смо колико је живот нашег народа на Косову и Метохији тежак, зато смо од фебруара 2008. године почели са спровођењем акција помоћи српским породицама на КиМ, каже нам на почетку Милош Марковић, и додаје. Све акције на Космету реализујемо уз несебичну и неизмерну помоћ протинице Светлане Стевић, њене организације «Мајка девет Југовића» и Рашко- призренске епархије СПЦ. Током посета породицама у заједничком договору разматрамо шта им је најнеопходније у домаћинству како би макар на одређен временски период смањили своје нагомилане животне бриге и проблеме. Потресне приче које напросто не остављају никог равдошним покушавамо да у својим скромним извештајима након посета пренесемо нашим члановима и донаторима, у којима се врло често неизмерна туга, радост, понос константно преплићу са хиљаду других мисли и осећања са којима се вратимо, истиче Милош Марковић. 
- Свака наша акција под називом "Нема предаје" која укључује помоћ српским породицама из косметских енклава има неколико фаза. Прво одређујемо суму коју планирамо да понесемо на Космет. Затим се контактирају наши пријатељи из Хуманитарне Организације “Мајка девет Југовића”. Они одреде неколицину породица за које сматрају да би им помоћ била неопходна, и које нико до тад није обишао или помогао, предочава нам Предраг Маринковић, и наставља, Приликом посете свакој од породица наши представници разговарају са породицама о животним условима, недаћама које су их снашле и на крају о конкретном виду помоћи. Записују се основни подаци о броју чланова домаћинства, примањима, годишту укућана и образовању. У Грачаници обављамо куповину планираних ствари и тиме приводимо крају наш део посла. Завршни део наше акције одрађују чланови ХО "Мајка девет Југовића" који купљене ствари у року од недељу дана доставе свакој од породица, закључује Предраг.

…и у другим српским крајевима и земљама
Правник Милош Тиосављевић који живи у Новом Пазару упознаје нас са резултатима рада организације у Рашкој области.
- На територији Рашке области наша организација је помогла укупно 12 породица које имају по више од петоро деце. Рад на терену се састоји у обиласку породица, контакту и планирању потребне помоћи. Помоћ се углавном састоји у куповини хране, беле технике и ствари које су потребне за свакодневну егзистенцију, каже Милош и додаје како помоћ вишечланим породицама не би била могућа да није донатора који су покретачка снага СЗС организације. Наши донатори, Срби који живе у иностранству нису заборавили Србију, нису заборавили своје село, град и варош, још у њима живи слика некадашњег топлог дома који је био пун дечијег осмеха чему свкако и ми тежимо закључује Милош.
О активностима на територији Републике Српске где је организација присутна и активна од самог oснивања и где су помогли десетине породица упознаје нас Добрина Кусмук.
-  У Српској смо присутни од самог почетка рада. Све ове године се трудимо да будемо присутни у свим дијеловима РС гдје су породице са петоро и више дјеце у тешкој социјалној ситуацији. На почетку смо, о дјеци која немају најосновније, читали у медијима- након чега смо ишли на адресу да сами направимо извјештај донаторима и послије тога носили планирану помоћ. Послије су нам друге организације, новинари и пријатељи скретали пажњу на најугроженије па смо помоћу Центара за социјални рад долазили до података како најбоље помоћи породицама. А  сада се неке породице и саме јаве са одређеним молбама, објашњава нам Добрина Кусмук, представница организације у Републици Српској и наставља, Најчешће помажемо храном и одјећом.Имамо кориснике који су једноставно у таквој ситуацији да им можемо само храну периодично обезбјеђивати јер држава једноставно нема такву социјалну карту која би покрила самохране родитеље са пуно дјеце а без запослења. На неке наше породице смо скренули пажњу и влади РС па су сад трајно збринути и хвала Богу не требају више нашу помоћ. Покушавамо да се повежемо са другим хуманитарним организацијама на овом простору па да будемо још дјелотворнији при нашим акцијама помоћи дјеци Српске, каже на крају Добрина.
Седиште организације Срби за Србе тренутно је у Бечу који је незаобилазан у историји српског расејања. Обзиром на бројност српске заједнице у Бечу какве су могућности за рад и организовање Срба у овом граду, упитали смо студента на грађевинском факултету у Бечу, Милоша Јовановића који представља организацију у Аустрији?
- Према званичним подацима у Бечу живи преко 140 хиљада држављана Републике Србије, а процене говоре да је број наших сународника у Аустрији и двоструко већи када се узме у обзир колико је Срба узело аустријско држављанство током протеклих деценија. Сама чињеница да је српски језик данас, поред немачког, најзаступљенији у Бечу сведочи о огромном потенцијалу који наш народ има на овом простору. За непуних годину дана смо успели да региструјемо организацију под двојезичним називом "Humanitäre Organisation Serben für Serben - Хуманитарна Организација Срби за Србе" и пренесемо све кључне циљеве у нови Статут, добијемо статус добротворне организације што подразумева ослобађање од свих врста пореза, отворимо рачун на име организације и испунимо све пратеће законске обавезе, склопимо пословне уговоре са разним предузећима који ће нам омогућити већи број донација и да изградимо контакте са, по српску заједницу у Аустрији, најважнијим институцијама. Наша последња акција помоћи српском народу на Косову и Метохији окупила је осим Срба и неколико Аустријских уметника на челу са издавачем једног познатог економског листа у Аустрији, објашњава нам представник организације у Аустрији Милош Јовановић, и додаје да као заједница имају све институционалне могућности за организовање и рад, не само у хуманитарном смислу, већ и у домену очувања националног идентитета и вредности као што су култура, језик и вера. Милош сматра да је наш народ прилично анемичан и да је јако тешко мотивисати велики број људи да се активно укључе у рад који служи у идеалне сврхе, а не у личне или политичке интересе. Зато се трудимо да градимо добре односе пре свега са Српском православном црквом у Аустрији и организацијама окупљеним око ње, а све у циљу повезивања и организовања Срба у расејању, закључује Милош Јовановић.
Повећава се број волонтера активиста али и донатора
На крају враћамо се још једном у разговор са Игором Рашулом који нам је пружио несебичну помоћ у припреми овог прилога којим смо читаоцима Дијаспоре приближили узориту организацију Срби за Србе. Читаоци ће се, овим прилогом, увјерити како могу бити функционале и ефикасне везе међу нашим људима у расејању. Рекло би се све се може кад се хоће и жели радити а да се при томе чува част и образ и душа рода за чије потомство се ради. Све је код организације Срби за Србе кристално јасно. Све је на суду јавности којој су доступне релевантне информације. Уз то одржавајући везу са донаторима обавјештавају их о свакој уложеној пари или центу путем редовних месечних извештаја. Управо због тога питамо Игора колико све то доприноси расту активиста волонтера и броја донатора?
- Наша организација је по броју људи који активно волонтерски раде у њој још увек мала, али врло оперативна и ефикасна, уз чињеницу да нам се све више младих волонтера и донатора широм света прикључује. Маса новца коју прикупимо на годишњој бази се континуално повећава што нас свакако охрабрује и подстиче да наставимо са даљим радом. Уз добар план, поделу рада по континентима и регионима и професионализацију саме организације надамо се да ћемо у периоду пред нама бити у могућности да проширимио социјални програм помоћи људима са петоро и више дјеце. Намјера нам је да повећамо друштвени утицај кроз директно улагање у младе и образовне студенте, средњошколце, проналазаче, спортисте, будуће официре и наравно нове лидере СЗС-а. Да се разумемо, ова организација није ту да суштински мења српско друштво. Ова организација и пре свега идеја ''Срби за Србе'' треба да отвори могућнисти људима како у Србији, широм Балкана, тако и у Европи и свету да се организују и у сарадњи са организацијом (или самостално) помогну другима мењајући себе и погледе на овај свет. Такође, оваквих организација треба да се формира на стотине, али да се све воде поштено, транспарентно и како Бог заповеда. У том и таквом раду се може родити та нада да српско друштво буде квалитетније, или да макар ми имамо став да се ствари мењају на боље. До тада, борићемо се са ветрењачама. Уз Божију помоћ израшће ово све у велику причу једног дана. Вама из «Дијаспори» желим да истакнем посебну захвалност на досадашњој подршци нашoj организацији. То што пратите наш живот од почетка и што нас подржавате и материјално високо ценимо, каже на крају Игор Рашула.
---------
Дијаспора/Diaspora

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Политика, 27.05.2009


Правда, 30.04.2009






Политика, 07.03.2009, П. Копривица



Глас Јавности, 22. фебруар, 2009


.............................................................................................................................................................................................................................................
 Курир, 22. фебруар, 2009


.............................................................................................................................................................................................................................................
Политика, 20. фебруар, 2009
П. Копривица

.............................................................................................................................................................................................................................................
 

.............................................................................................................................................................................................................................................

.............................................................................................................................................................................................................................................

"Илустрована Политика",15.јануар 2009.

Написао Јово Вукелић

................................................................................................................................................................................................................................

Фокус- Бањалучке дневне новине - интернет презентацијa
објављено: 26. марта 2008. године. 

Соба на поклон

 

.............................................................................................................................................................................................................................................

Фокус- Бањалучке дневне новине - интернет презентацијa

Интервју: Ивка Ивановић, организација “Срби за Србе”,17.12.2007

http://www.fokus.ba

Интернетом против бијеле куге

Одрећи се једне кафе седмично или једне туре пића мјесечно и тај новац поклонити сиромашним породицама с петоро и више ђеце јесте идеја која је повела неколицину младих Срба, расутих по свијету, да се организују у борби против бијеле куге међу српским народом. Млади Срби из Њемачке, Шведске, САД, Канаде и Србије сусрели се се на Интернету, а прије двије године основали су виртуелну хуманитарну организацију "Срби за Србе", с циљем да властитим примјером и скромним донацијама пробуде свијест и покрену што више Срба у дијаспори и матици, те Босни и Херцеговини и Црној Гори, у акцији помоћи вишечланим породицама које живе у сиромаштву.

.............................................................................................................................................................................................................................................

ПEЧAT- Младеновачке недељне новине - интернет презентацијa,Интервју: Слободан Делић, организација “Срби за Србе”,15.07.2006

Оно о чему се недовољно говори су породице које имају више деце, а налазе се на ивици егзистенције.
 Хуманитарна организација “Срби за Србе” се труди да помогне управо оваквим породицама.
Чини је група истрајних, позитивних и енергичних људи окупљених око заједничке визије - помоћ породицама које су благословене многобројном децом, а слабих су материјалних могућности. Активисти ове организације живе у Србији и дијаспори. Никада се нису видели очи у очи. Упознали су се на интернету. Један од њих је и наш суграђанин, Слободан Делић.

 - Како си дошао на идеју да се бавиш хуманитарним пословима, јер си релативно млад, а данас младе привлаче много другачије ствари од хуманости?
      -Као и већина младих људи година, први пут сам, а да је то званично, учинио хуман гест са тек напуњених 18 година. Дао сам крв. Као и код већине људи у тим годинама, бар пола мотива лежало је у 14 часова које ће нам разредни старешина, на конту давања крви, оправдати, уз смех прича Слободан Делић.
     Данас, после пет година, ја за собом имам 15 давања крви, три пута у просеку годишње. Као што ја волим да кажем, ако сам за својих 15 давања спасио макар један живот, ја сам заиста срећан. - Када и како си почео да радиш сајт www.srbizasrbe.org као и да оснујеш хуманитарну организацију?
-Пре две-три године сам водио сајт навијача ОФК Младеновца, и кроз ту причу сам упознао Маркуса Чучића, Србина који живи у Немачкој, момка који је више пута успешно реализовао акције помоћи Србима у матици. Маркус је имао идеју коју данас имате прилике готово у оригиналу да видите.
Прва породица коју смо помагали, а коју је Маркус већ раније помагао су били Рашковићи из Крагујевца. Рашковићи имају шесторо деце и мислим да су они донели превагу у одлучивању коме помагати. У августу 2005. чврсто одлучујемо да кренемо са стварањем организације и самог сајта, размењујемо мишљења, идеје.
Једна ствар је јако битна, од ових осам предивних људи који су са нама учествовали у помоћи Рашковићима постоје људи који нису желели да се мешају ни у шта, једноставно, били су срећни што коначно постоји неко коме могу дати свој новац, а ко ће га заиста проследити онима којима је и намењен.
- Реци нам нешто више о самом пројекту,коме помажете, ко вам је циљна група?
-Хуманитарна организација “Срби за Србе” је организација која помаже српским породицама, ма где оне живеле, које имају пет или више деце, а живе без основних услова за живот.
Сам пројекат је замишљен као борба против највећег зла у Срба, “беле куге”. Сви у овој земљи, од цркве, преко државних органа па до народа, свакодневно позивају на борбу против беле куге, али нажалост, мало ко се труди да то промени. “СзС” је скуп људи који су отвореним и сваком доступним радом, доказали да је јако мало потребно како би се то променило.
Од самог почетка, од свих донатора смо захтевали да не донирају велике суме (просек је 20 Еура) већ да малим сумама буду редовни. Једноставно, покушали и успели смо да људе (нећу рећи Србе јер наши донатори нису само Срби) “наговоримо” да се одрекну само једне туре пића месечно и да тај новац дају онима којима је најпотребнији.
- Можеш ли да издвојиш неки период, део активности на који си нарочито поносан?
-Тешко је издвојити то која ми је породица најдража јер сам некако саживео са њима, знам њихове муке и патње. Ипак, издвојио бих моју посету породици Славковић у селу Рабовце код Липљана, 25 километара јужно од Грачанице.
Да би до њих дошао, морао сам проћи кроз око 90 километара чисто шиптарске територије и морао сам видети сва зла која се доле дешавају. Џамије ничу на сваком километру, српских цркава готово да нема. На том путу сам ишао и у Грачаницу, то је једна од ретких ствари која је мени, не буквално, одузела моћ говора и натерала у сузе.
Тај манастир опстаје већ 700 година, немогуће је набројати патње и муке које је преживео, а фреске у њему и даље сијају истим сјајем, истом силином и лепотом, баш као и пре 700 година.
Сама породица Славковић живи у потпуном шиптарском окружењу, у породичној кући у којој живе Славиша и Тања, Славишини отац и мајка, њихових девет прелепих наследника и сеоски учитељ који није имао где да живи. - Како си то доживео?
-Рај у кући, изван ње пакао.Детаљ који никада нећу заборавити је била Славишина реакција када ме је видео (чекао ме је у Грачаници). Прво што ми је рекао је било: “Па ти си дете!?”, једноставно није могао да верује, како ми је касније рекао, да неко пред ким је живот, а ко нема икакве родбинске везе на Косову и Метохији, ризикује долазећи да их обиђе и помогне...
- Како бирате коме помоћи, јер у земљи као што је Србија, нарочито у данашње време, много јеоних који желе да искористе тренутну ситуацију и вашу жељу да помогнете?
-Јако искрено формулисано питање. Нема недеље да нам не стигне емаил о нечијој несрећи...
На жалост, материјална ситуација у земљи, невољност и незаинтересованост нашег народа да икоме помогне је огромна и јако често, осим у ужој средини, овакви случајеви не наилазе на потпору и разумевање.
Такође, ма колико то тешко ја изговарао, (чак сам и у својој најужој фамилији имао такав случај) да, примера ради, са рецимо 100.000 Еура можемо излечити једну особу или те паре дати гомили породица, купити рецимо десет кућа за оне који живе у приватном смештају, изабрали би ово друго.
Све то је утицало на то да једина ствар која се неће мењати у нашој организацији буде то да ми помажемо породице са пет или више деце, српске националности, а које немају основних услова за живот.
- Да ли је данас тешко наћи добротвора?
-Не знам шта да одговорим на ово питање, заиста. Слагао бих кад би рекао да је тешко наћи добротворе, јер сада они проналазе нас, али ћу рећи да је заиста тешко задобити поверење људи, то је заиста било јако тешко.
- Да ли је пројекат “Срби за Србе” једини оваквог карактера који радиш?
-Пројекат СзС није једини пројекат хуманитарног карактера у коме учествујем или сам учествовао. Урадио сам сајт помоћи нашем суграђанину Сретену (www.помози-сретену.цом) и донекле учествовао у још неколико пројеката тиме што сам своје пријатеље заинтересовао да они сами, уз моју помоћ, покрену скупљања новца за одређене особе.
Желим да похвалим једног од ретких, паметних младих људи у граду, Игора Којичића за сва залагања и акције којима се бави, заиста може да буде узор многим младим људима у граду. Велике похвале и за ђаке школа који помажу својим друговима који пате од болести, то је заиста леп и хуман чин.
- Које су твоје амбиције? Чиме се тренутно бавиш, интересовања...
-Моја интересовања су широка, заиста радим доста ствари, почевши од креирања сајтова, преко разних маркетиншких активности, организације Униљуе журки, фудбала, помало журналистике, помоћи родитељима у послу којим се баве...
-Амбиције...
-Јако тешко питање, нисам особа која се везује за место и време, те су моје амбиције увек велике и увек тежим готово немогућем.
-Интересовања...
-Поред хуманитарног рада, рада на рачунару, фудбала, покушаја добрих провода, јако ме интересује наша историја. Сматрам да сам исправно националистички настројен.
- Шта си хтео да кажеш тиме “исправно националистички настројен”?
-Сви ми који себе називамо националистима смо на неки начин, различити. Ја свој национализам видим у томе што се трудим да упознам српски народ кроз векове, што се трудим да знам бар основне ствари о нама самима, што се трудим да помогнем нашем народу онолико колико могу и на начин на који могу.
На жалост, код нас се национализам и вера огледају у томе што одеш на Равну гору са ножем у зубима и узвикујеш пароле “смрт овоме или ономе”, псујеш и Бога и све свеце, притом не знаш историју дубље од епохе Слободана Милошевића (а ни то већим делом), спреман си на сва могућа вређања, пљувања по свему што на свету није онако како га ти замишљаш, носиш кокарду на глави, а не знаш ни шта она представља.
Тужно. Сами себе убијамо.
- Имаш ли неке планове за будућност?
-Не поносим се овим што ћу рећи, али мислим да ћу ићи из Србије. Покушавао сам, и покушавам заиста да пробијем неке стереотипе учмале Србије и још горег града, али наш менталитет је претежак. Све што није онакво како ми то замислимо, погрешно је. Системи вредности иду у погрешном смеру, људи су постали тешки, све се врти око новца.
Запамтите, јако је мало потребно да некоме помогнете, ако ништа друго, дајте подршку томе што се ради, престанимо да пљујемо све око себе, подржимо, помозимо. Након свега, да нисмо такви, не би нам требала она 4С на српској застави...
Вековима смо такви, несложни. Ја и моји сарадници смо сложили 180 људи до сада. Добар почетак признаћете.

.............................................................................................................................................................................................................................................

                   Humanitäre Organisation "Srbi za Srbe"

 http://www.serbien-montenegro.de/aktuell/spenden/2006/03/humanitre-organisation-srbi-za-srbe.html

     Beruhend auf der Initiative einiger User der Website Serbiancafe.com wurde 2004 die humanitäre Organisation „Srbi za Srbe“ (dt. Serben für Serben) mit dem Ziel gegründet, serbische Familien in Not finanziell zu unterstützen. Dabei stehen vor allem Familien mit vier oder mehr Kindern an erster Stelle. Die Idee, die hinter dieser Organisation steckt, ist einfach: es sollen so viele Menschen wie möglich animiert werden, regelmäßig einen finanziellen Beitrag zu leisten, wobei die Höhe des Beitrags zweitrangig ist. Vielmehr ist es wichtig, einen festen Stamm an Mitgliedern zu bilden, die kontinuierlich, falls möglich, jeden Monat, einen minimalen Bet rag spenden.
Für die Betreiber von „Srbi za Srbe“ ist die Transparenz Ihrer Aktionen von großer Bedeutung. Aus diesem Grund werden alle Spenden und deren Verwendung detailliert erfasst und auf der Website srbizasrbe.org veröffentlicht. Da die Organisation keinerlei Kosten hat, werden die gesamten Spendenbeiträge direkt an die jeweiligen Familien weitergeleitet.

     Derzeit unterstützt „Srbi za Srbe“ zwei Familien. Familie Rašković aus Kragujevac (Serbien), bestehend aus Aleksandra und Saša Rašković sowie ihren sechs Kindern, war Mitte 2005 die erste Familie, die finanzielle Hilfe von „Srbi za Srbe“ erhalten hat. Am 10. März dieses Jahres hat „Srbi za Srbe“ der zweiten Familie, Familie Popović aus der Nähe von Doboj (Republika Srpska), einen Betrag in Höhe von 300 Euro überreicht. Die zehnköpfige Familie, bestehend aus dem allein erziehenden Vater Mitar und seinen neun Kindern, die ohnehin schon unter schweren Bedingungen um das Überleben kämpft, hat im September 2005 einen schweren Schicksalsschlag erlitten, als Ehefrau und Mutter Zorica einem Krebsleiden erlegen ist. Als Nächstes ist die Unterstützung einer weiteren Familie, und zwar der Familie Slavković aus der serbischen Enklave Lipljan im Kosovo, geplant. Tanja und Slaviša Slavković versuchen mit ihren neun Kindern (acht Söhne, eine Tochter) unter schwersten Bedingungen - umzingelt von eher feindlich gesinnten Albanern und ohne jegliche staatliche Unterstützung - in einer der letzten serbischen Enklaven im Kosovo standzuhalten.
Die Tendenz der Mitgliederanzahl und der Spendenbeteiligung ist steigend, über jede weitere Unterstützung und aktive Teilnahme freuen wir uns natürlich!

Nachtrag, vom 15.08.2006:
     Inzwischen sind in die Förderung noch die Familie Simenuic mit ihren acht Kindern, aus Teslic in der Republik Srpska (Bosnien-Herzegowina), und die Familie Gogic mit zwölf Kindern, aus Jugovic in Montenegro, aufgenommen worden.
Weitere Informationen zu „Srbi za Srbe“, den einzelnen Familien sowie den geplanten Aktionen unter.

.............................................................................................................................................................................................................................................

http://www.dijaspora.nu/lat/default.asp?strana=tekst&rubrika=64&naslov=76&tekst=Humanitarna%20organizacija
                                                                    Април-Мај 2006

                            Хуманитарна организација "Срби за Србе"

     У српским медијима, политичким, научним и изјавама црквених великодостојника, данас се бела куга спомиње као највеђа претња српској нацији. Разлози који се спомињу су многобројни - од политичке и економске несигурности до велике миграције младих људи са села у град, где се формирање породице оцењује као тезе. Предлога за решења овог проблема, нажалост, нема тако много као и констатација о њему. Ретке српске породице које имају више деце не добивају никакву подршку од стране власти. У матичној земљи Срба законском регулативом- кроз дечији додатак, боравак деце у вртићима или неким видом пореске политике не покушава се предупредити бела куга.
     Подстакнут репортажом о осмочланој породици Рашковић из Крагујевца која је живела у јако тешкој економској ситуацији, Маркус Ћућић из Стутгарта је одлучио да путем Интернета покрене акцију прикупљања помоћи овом брачном пару и њиховој деци. Идеја је добила подршку наших људи широм света и убрзо је сабрана скромна сума новца која им је уручена. Све ово је забележено од стране више наших медија.

     Након ове прве акције формирана је хуманитарна организација са јединственим, самоописним именом – ”Срби за Србе”. Организација је преузела обавезу да трајно, економски и морално помаже и подржава ову и њој сличне српске породице у матицним земљама Срба (Србији, Црној Гори и Српској) али и у другим државама на Балканском полуострву где Срби живе (Хрватској, Македонији, Словенији). Данас организација "Срби за Србе" окупља стотињак чланова - добротвора из Србије, земаља Европске уније, из Канаде, Америке и Аустралије.

     Главни атрибути који одликују рад организације и разликују је од других су транспарентност и отвореност, а фокус је окренут ка слози и поштењу. Циљ је да се помогне народ у Отаџбини. Организација се, при томе, суочава са свим предрасудама које прате српски народ кроз историју, од којих је неслога један од најупечатљивијих. "Срби за Србе" томе се супростављају баш слогом и јавности у свом раду.
Битно је нагласити да организација нема никаквих трошкова осим такси за трансфер сакупљеног новца онима којима је намењен као и да се све одлуке доносе од стране чланова који уједно и дају предлоге за следеће акције. Отворена је Интернет-страница (www.srbizasrbe.org), путем које су људи, пре свега, обавештени о току акција у које се могу укључити редовним или једнократним донацијама као и да учествују у расправама и раду.

     Након успешне помоћи породици Рашковић, број чланова се нагло повећао, што је организацији омогућило да у фебрурару 2006. године у програм помоћи укључи и породицу Поповић из околине Добоја у Српској коју чине отац Митар и његових деветоро деце. Митар се о деци брине сам, од септембра прочле године, када је његова супруга и мајка деце Зорица преминула у 45. години живота. Са фамилијом Поповић Фондација "Срби за Србе" ступила је у контакт после емисије ”Стоп бијелој куги” Радио Телевизије Републике Српске (РТРС). ТВ-екипа те емисије касније је уручила прву помоћ породици и о томе емитовала посебан прилог на РТРС 25. марта.
     Поред директне помоћи поменутим породицама, организација ће ускоро да формира и једну врсту инвестиционе касе из које ће новац да иде у набавку алата/машина, објеката, земљишта или стамбеног збрињавања породица, са циљем да им перманентно олакша живот и тиме омогуђи самоопстанак.
_________

Овај прилог из пера Бојана Кулишића, Дијаспора је објавила у броју 50 (април-мај) 2006. године под насловом "Охрабрити многочлане фамилије". Чланак је изазвао бројне реакције читалаца који су углавном тражили више информација о овој хуманитарној организацији као и контакт. Прилог Бојана Кулишића подстакао је Марка Милуновића из Вестероса, који је намирио 60 година исељеничког стажа, да нам се јави посебним прилогом. Одговарајући на захеве читалаца а увазавајући оцене које је у писму изнео господин Марко Милуновић у наредном стампаном броју часописа одвојили смо две странице за боље упознавање читалаца са овом хуманитарном организацијом. Из истих разлога прилоге два броја штампаног преносимо и у електроснко издање.Чинимо то с намером да у ширем информативном простору, у поређењу са оним који покрива штампано издање, посведочимо о ставу али и односу младе генерације према свом роду. Ово тим пре што њих, углавном, бије глас да су се одродили и језик позаборављали - што, наравно у огромном броју случајева, није тачно. Напротив, пуно озбиљније и одговорније промишљају о збиљи у којој се налазимо. Из искрене жеље да помогну свом роду и да то раде поштено и потпуно јавно, хуманитарна организација "Срби за Србе" је на путу да, користећи савремена средства комуницирања, изгради планетарну организацију Срба којој се верује.

.............................................................................................................................................................................................................................................