СЗС међу косовским божурима
05 07 2008

Хуманитарна организација Срби за Србе јуче је наставила акцију НЕМА ПРЕДАЈЕ! у којој смо заједно са представницима Х.О. "Мајка девет Југовића" обишли источни и јужни део Косова и Метохије како би се на лицу места упознали са српским породицама које живе у тешким условима и којима је неопходна помоћ. Како смо у сарадњи са навијачима Ultra Serbs из Торонта прикупили 2,500 евра, трудили смо се да на најбољи и најкориснији начин утрошимо та средства. У току наредних седам дана породицама на Косову и Метохиј биће испоручено СЕДАМ троседа (кревета), фрижидер, и пећ на дрва. Народну кухињу у Витини која би требала да почне са радом другом половином јула обезбедили смо са једном пећи и замрзивачем од 450 литара. Детаљан фин. извештај са скенираним рачунима погледајте ОВДЕ. Припремили смо и комплетну ФОТО ГАЛЕРИЈУ.
Пут Косова и Метохије започињемо у четвртак, а већ у петак ујутру смо доспели до Звечана. Након упознавања са оцем Богомиром и попадијом Светланом која испред Рашко-Призренске епархије води хуманитарну организацију ''Мајка девет Југовића'' задужену за рад народне кухиње у општинама Ново Брдо, и поморавској територији источног и јужног Косова.
У Грачаници су нам се придружили главни координатори за рад народне кухиње у Прековцу где нам је била следећа дестинација. Упознали смо се са радом кухиње, просторијама и машинама које свакодневно хране неколико стотина српских породица. Одали смо признање свим запосленима у кухињи, јер сам процес прављења и бриге о храни, као и 74 пређених километара сваког дана је и више него херојски рад.
У селу Бостане у општини Ново Брдо смо се упознали са породицом Зорана Златановић, чије две сестре живе са психичким поремећајем и о којима се свакодневно брину и комшије и људи из народне кухиње. Услови у којма Златановићи живе изгледају поражавајуће. Како би обезбедили да се храна коју добију сваког дана и која им остане не квари и не баца, договорили смо да њиховој кући обезбеди фрижидер.
Недалеко од куће Златановића, стајемо у посету породици Живојина Стојановића у засеоку Шумарци, такође село Бостане. Стојановићи имају деветоро деце и како смо се уверили на лицу места проблем са простором за спавање. Договорили смо набавку три троседа за њихов дом како би могли да се колико толико рашире и ослободе скученог простора.
Пут смо наставили ка Косовској Каменици где смо направили краћу паузу у црквеном имању у самом центру града. У мору ''црних орлова'' приметили смо старијег српског сељака са шајкачом који немарећи за било шта слободно шета кроз центар Каменичке пијаце. Одушевљењу није било краја. Такође, искористили смо прилику да један од представника наше организације обиђе своју фамилију у оближњем селу Мочаре.
Следећа дестинација била је Витина, која се налази на 10так километара од македонске границе. У Витини је пре рата 1999.године живело преко 90% Срба, али на жалост тај број се данас свео на 12-13 породица које су стациониране у близини градске цркве у којој је такође смештена и зграда дома здравља и стамбене просторије. Имали смо прилику да попричамо са србима у Витини који су нас са неверицом и одушевљењем дочекали. Обишли смо и локалну школу коју похађа 10-так српских ђака којој је засигурно потребно реновирање столова, столица, табли и пода у учионицама. Цртежи који се налазе у школи имају много мотива слободе, Исуса Христа, Светог Саве и Србије.
На 5км од Витине, у црквеном имању, налази се и нова народна кухиња која ће од ускоро почети са радом и храниће око 120 људи. Просторија је уређена, инсталације су постављене, чека се на опрему и храну.
Након Витине, враћамо се у Ново Брдо где смо обишли још две породице. У засеоку Чукљовце упознали смо се са породицом Стошић. Мајка Ружица се враћала у село из Грачанице где је једна ћерка на лечењу од опекотина. Стошићи примају месечни додатак од 11.000 дин. за четворо деце које подижу. Било нам је драго да видимо да иако врло сиромашно живе, дом Стошића је веома пристојан и чист. Њима је такође неопходан један кревет за дечицу.
У оближњем селу Извор, упознали смо се и са породицом Јовановић која одгаја троје деце. Имали смо прилику да видимо њихову кућу која је у очајном стању и којој ни темељна поправка не би помогла. Јовановићима смо такође наменили један кревет како би се родитељи са пода преселили на удобнији лежај.
Након потресних обилазака неколико породица у Новом Брду, враћамо се у народну кухињу у Прековце где ручамо изврсни домаћи специјалитет – пасуљ. Ту смо од Светлане Арсић која марљиво ради већ више од две године у кухињи сазнали да њена петочлана породица такође има потребу за једним креветом у свом дому.
У Грачаницу се враћамо у послеподневним сатима где почињемо набавку свих пописаних материјала. Са 2,500 скупљених евра пазарили смо 7 кревета за породице Стојановић, Стошић, Јовановић, Арсић и Перић коју нисмо стигли да обиђемо. Један фрижидер смо наменили породици Златановић. Шпорет на дрва трочланој породици Милић из села Прековце где се налази народна кухиња. За потребе што бржег отварања народне кухиње у Витини купили смо један електрични шпорет, и замрзивач од 40 литара. Такође, део новца, тачније 660 евра, отићи ће за набавку брашна, уља, соли, шећера, грашка, и пасуља како би кухиња већ у другој половини јула започела са радом.
Ово је била до сад најобимнија и највећа акција наше организације. Иако још увек под утисцима са пропутовања, можемо отворено рећи да је ситуација у којој Срби живе у источном и јужном делу Косова и Метохије поражавајући. Српске куће, путеви и насеља више личе на 17. и 18. век. Осим што смо финансијски помогли да се обезбеде неке неопходне ствари за породице, жеља нам је пре свега да тужне слике у којима Срби живе пренесемо далеко у свет, јер смо у могућности да то свима покажемо. Српски народ који и даље живи на Косову и Метохији а поготово јужно од Ибра је последњи бедем одбране српског рода. То на жалост ни политичари ни свакојаке индивидуе нису у стању да отворено и јавно кажу. Када се и последња српска породица убије или отера са Косова и Метохије, ни судбина остатка српског народа у Србији, Р. Српској, Црној Гори, Крајини више неће бити нимално сигурна. Чак шта више, врло је вероватно да ће се читав један народ збрисати са лица земље.
Хуманитарна организација Срби за Србе трудиће се да и даље својим скромним напорима омогући да се кроз конкретне акције помогне српским породицама да остану на својим вековним огњиштима и да издрже притиске своје ближе и даље околине.
 
< Претходно   Следеће >