Нада још увек живи у Винчи
08 01 2009
Најмлађи АтанасковићиОд цркве Светог Петра и Павла у Винчи, стотињак метара лево од старе циглане (у Улици палих бораца 47)  Драгица Атанасковић (40) са својом децом преживљава тешке дане у трулој бараци од 18 квадрата. Родила је, у два брака, десеторо здраве деце, седам синова и три ћерке: Алексу (22), Биљану (21), Божидара (20), Милеву (16), Мирослава (15), Бобана (12), Слободана (11), Богдана (10), Љепосаву (8) и Горана (7 година). Децу је углавном подизала сама, јер су очеви брзо отишли својим путем, па сва сада носе њено девојачко презиме.

“Што нисте водили рачуна колико рађате деце? Да сте о томе бринули, не бисте сада имали овакве проблеме. Криви сте што имате толико деце?!” - То су биле речи које сам често слушала у последњих десет година кад бих се с молбом обраћала за помоћ општинским властима у Гроцкој, Центру за социјални рад, Народној канцеларији или другим надлежним институцијама да решим стамбено питање - каже нам чим смо стигли и извињава се што нема где да нас прими, немамо места где да седнемо, па је наш фоторепортер све време престојао.

Кад деца одлазе

- Однедавно сва моја деца нису са мном. Оно што свакој мајци тешко пада је одлазак деце. Али, не на студије, или на рад у иностранство, јер је то ствар личног избора и слободне воље. Не, моја деца су морала једно по једно да оду одавде пошто нису имали никаквих услова за здрав и нормалан живот. Нису имали где ни да спавају, седе, а камоли уче. Тако је најстаријег сина Алексу примио моја брат са Уба и он сада ради као возач комбија. И Биљана се одселила, живи на Канаревом брду, запослила се. А и треће дете Божидар однедавно ради као аутолимар и не живи с нама.

Сазнајемо да поред њих троје, још троје деце не живе с њом већ су у Стационару за незбринуту децу у београдском насељу Браћа Јерковић. Због лоших услова за живот морали су да оду. Додуше, Милева, Мирослав и Бобан из Дома долазе кад год могу, да обиђу породицу.

Кад пацови коло воде

Четворо најмлађих - Слободан, Богдан, Љепосава и Горан - сачекали су нас на прозору тог леденог децембарског дана кад је пао први снег. Као сва деца, скачу и причају углас, улазе и излазе из бараке, отварају и од њихове граје и несташлука готово да не можемо да разговарамо.

- Није нам на време решено стамбено питање и наша породица се није одржала на окупу. Кад помоћ стигне касно, онда су, нажалост, последице лоше по сваку породицу. Тако се распала и наша породица. Питам све људе који одлучују у општини и граду Београду, посебно председника општине и градоначелника Београда: ко пре оваквих породица као што је моја треба да добије стан солидарности?

Драгица АтанасковићДрагица је очајна! Од свакодневне борбе с немаштином (нема никаквих сталних прихода ни примања) да четворо најмлађе деце збрине и спреми за школу, да им спреми пристојне оброке и да им сачува здравље, више је мори туга што није са свом својом децом.

- Сањам дан кад ћемо да добијемо стан да ми се врате деца из Дома! Још верујем у тај сан! Иначе, сна углавном немам, јер ноћу дежурам, “спавам на једно око”, будући да огромни пацови тада коло воде по бараци. Јуче су нам прегризли кабл од пегле! Ово и јесте место за живот пацова, а не за људе - огорчено каже Драгица.

У бараци нема купатила и клозета, обе просторијице греју шпоретом на дрва, а њих нема довољно. Драгица је 24 године радила у индустрији обуће “Петар Велебит” на Вождовцу. Предузеће је пропало, а она отада нема никаквих примања ни пензије. Социјалну помоћ никад није примала, али су обећали да ће од Нове године почети да је добија. Не прима ни дечије додатке! Зашто?

- То је тешко објаснити. Углавном, барака у којој станујемо не води се нигде, није убележена као стамбени објекат, па не могу да се пријавим и остварим своја права. Ми смо непостојећа породица из бараке “ни на небу ни на земљи.” И тако, због неких формалних разлога друштво и његове институције нас не помажу. Истина, једне године су ми из општине Гроцка послали дрва. И на томе им хвала. Али, мени су дрва потребна и ове зиме - с тугом у гласу каже Драгица.

Пумпице за живот

Од чега и како преживљава ова петочлана породица није лако одгонетнути. Углавном, помоћ у храни и новцу шаљу им Драгичин син и брат са Уба. О њима често брине и Православна црква, односно четири пароха из цркава у Калуђерици, Болечу, Лештанима и Винчи.

- Пошто сам болесна, имам висок притисак и шећер, мислим да бих имала право на инвалидску пензију, али како и када то да остварим кад не могу да из куће одем на дуже време. И уместо да ми надлежни помогну да остварим своја права, остављена сам да се сама борим да преживим са овом децом. Ових дана из љуте невоље тражим посао код неког приватника. Можда ћу добити шансу да радим неколико сати на једној приватној бензинској станици - објашњава Драгица.

Тако у скученом и мемљивом простору у беди и немаштини, у крајње нехуманим живи мајка с преостало четворо деце, са сном да ће успети да врати троје из сиротишта. Опстају захваљујући разумевању и хуманости појединаца. Од државе, у којој наталитет опада и где се на јавним местима апелује за борбу против беле куге, помоћи за бројну породицу Драгице Атанасковић нема.

- Тешко је живети од туђе милости, чак кад је упућена и од најближих. У мом случају, мислим, нема потребе за милостињом, јер кад бих редовно добијала помоћ од државе, која нам по законима и припада и кад бих добила инвалидску пензију, не бих више ником била на терету. Ни ви, новинари, не бисте долазили да пишете о нашој тешкој судбини. А ако сам крива што сам рађала оволико деце, онда треба ја да страдам и патим, не и моја деца - каже нам на растанку с доста горчине Драгица Атанасковић.

На изласку из бараке испраћа нас четворо веселе, лепе и паметне деце. И тек ту и тада сазнајемо да је једанаестогодишњи Слободан тежак астматичар (показује нам чак три пумпице), а да осмогодишња Љепосава повремено има епилептичне нападе.

Болест увек стиже тамо где небризи нема краја...

Јово ВУКЕЛИЋ
Снимио Милош ЛУЖАНИН

 

 
< Претходно   Следеће >
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/nasibaneri/novo/diskusije.png
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/nasibaneri/novo/dokumentacija.png
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/nasibaneri/novo/foto-galerija.png

СТАТИСТИКА

Посетиоци: 18142207

СРБИ ЗА СРБЕ У СВЕТУ
 http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/srbija.png  http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/republika-srpska.png  http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/amerika.png  http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/austrija.png  http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/svajcarska.png  http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/nemacka.png     http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/kanada.png