14 у београдском поткровљу
24 02 2009
Породица Богдановски
Павиљон на ободу Професорске колоније. Поткровље, пети спрат, а без лифта. Зато Петар Богдановски госте дочекује у врху степеништа, да буде сигуран да нису мањкали и оставили кости негде успут. Па ко стигне. Али, подвижника горе окрепи срдачан поздрав и осмех домаћина. - А, не, господине - прекинуо је одмах госта. - Прво кафица и ракијица, па онда све остало. И да вас исправим: нема нас десет, већ четрнаест. Јер, Марија, наша најстарија кћи, у међувремену се удала и добила четворо својих... А, колико знам, сабирање деце и унучади још важи, зар не?

Драгана Богдановски, Петрова супруга, извињавала се што су јој руке од теста, јер управо меси руске пирошке. Затим је представила децу: Марија има двадесет осам, Милош двадесет шест, Милица четири године мање, Милани је осамнаест, Маји шеснаест, Страхиња има петнаест, Сања четрнаест, а најмлађи Никола дванаест.

Нису сви били ту: кад их има толико, тешко их је нахватати, каже Петар уз смех. Узвраћам му шалом како би било добро кад би им Драгана иштрикала џемпере с бројевима како би их лакше попамтили, а он озбиљно клима главом. Упознајем Мају, Сању и Николу, мало доцније и Милану. Љубазна и пристојна деца.

Стан је био препун смеха. А онда се Драгана уозбиљила.

- Ако сте очекивали да ћемо кукати, узалуд сте долазили - изустила је. - Да нам је лако, није, наравно, али никада никог ни за шта нисмо молили, нити смо због нечег жалили. Осим, можда, што сам старију децу наговорила да заврше гимназију, да би се доцније, мислила сам, лакше уписала на факултет. Ма, хај’те. Ко је то онда могао знати...

Посао без запослења

И Драгана и Петар су Београђани: она је нутрициониста без запослења, а он књижничар, ради у Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић”.

- Ако стварно напишете за мене то, “без запослења”, смејаће вам се - упозорава ме Драгана. - Ко има више од једног детета зна како је с осморо. Мада, сумњам да у Београду има много породица с више од петоро деце. У граду је то незамисливо. Као ни у Србији, уосталом. Зато ме чуди да смо гурнути на маргину... Заправо, сете нас се политичари пред изборе, кад у својим програмима обећавају решавање проблема “беле куге”. Тада накратко постанемо звезде, сликају се с нама и приводе нас пред телевизијске камере, а ми смо им посебно занимљиви, ваљда зато што не кукумавчимо. И чим то прође, забораве и на нас, и на обећања.


Драгани је својевремено понуђено стално запослење управо у продајној служби “Политике”. Али је одбила јер ју је од порођаја делило само неколико месеци, а знала је да се неће зауставити на првом детету.

- Осећала бих се као преварант да сам се тако запослила и да сам следећих десет-петнаест година провела што на трудничком, а што на породиљском одсуству. Знала сам да желим да имам децу, и то не једно или двоје, а да је материнство врло озбиљан посао.

Било је то пре готово три деценије. Петар је имао запослење и нису оскудевали ни у чему, што би шкртарили на деци? А и када је почело све оно зло с распадом Југославије, заваравала их је нада и држао оптимизам.

- Шта да вам кажем, мислила сам да ће све потрајати месец-два - уздахнула је. - Лоша рачуница. Па, ја сам од почетка те кризе изродила још петоро. Први и једини пут затражила сам нешто што нам је, иначе, припадало, пред Николино рођење. А упутили су ме на извесну госпођу, име сам јој заборавила, али памтим да је била помоћница Бубе Морине: требало је само да ми потпише некакав документ. Али, уместо тога, почела је да ми придикује и зановета о нашој непромишљености. Згранула сам се. Упитала сам је да ли има децу, а кад је одговорила одречно, окренула сам се и отишла, залупивши врата за собом.

Ипак, још једном је покушала да оствари неко право. Беше то кад је дознала да њена породица има услов за умањење рачуна за комуналије и утрошену струју. Али, за то јој је била неопходна потврда коју издаје - надлежни центар за социјални рад. Реч је о оној установи у којој примају добре плате и располажу значајним буџетом како би, у име свих нас, помагали људима у безизлазној ситуацији.

- Питали су ме да ли смо алкохоличари? Нисмо. Наркомани? Ни то. Схватила сам куда то води и отишла. Нисам дошла код њих да би нас вређали, макар и алузијама... или равнодушношћу. Они неразумно бркају узроке и последице: да би неко био алкохоличар или наркоман, он би у претходном животу требало да буде богат и луд, како би се уопште одважио тим путем.

Месечни трошак

На питање колико новца би им било потребо за нормалан живот месечно, Драгана је накратко поћутала, прерачунала се и стидљиво изјавила:

- Хиљаду евра. Да прво платимо држави шта треба, и да нам остане за пристојан живот.

Упркос уставним одредбама

Изокола испитујем Петра колика му је плата.

- Просветарска - одговара лаконски, што прерачунавам на око тридесетак хиљада динара . - Драгана понекад пронађе посао преко омладинске задруге, а ја лети радим молерај... али, да ме не појуре порезници ако ово прочитају? И све што тако зарадимо оде на уџбенике. Сања је, на пример, ове школске године, као одлична ученица, добила уџбенике од школе бесплатно, али за остале смо морали да потрошимо више од петсто евра. Нешто смо уштедели, нешто позајмили... И тако сваке године.

Милош и Милица су студенти, али судбина им је напакостила да буду у категорији - самофинансирајућих. Плаћају школарину.

- Марија и Милица су завршиле гимназију, а Милош средњу медицинску, шта би друго. Остале смо уписали у средње стручне школе, а кад их заврше, ако буду хтели да уче даље, нека то буде уз рад, као на западу; ми ћемо им помагати како знамо... и више него што можемо.

Уз тужан осмех прича како некад маштају да имају родитеље на селу, а они их оданде помажу. Слатки снови с прасићима, сиром, кајмаком, луком и кромпиром на џакове... Стварност је другачија, а саздана од књиговодствених цепидлачења и натезања око сваког пребијеног динара. Јер, сами су под капом небеском, и ослоњени једино на себе.

Тако сазнајем да би се он, да није било совјетске револуције пред којом су избегли његови деда и баба, вероватно звао Пјотр и да би данас живео у Санкт Петербургу или Москви. Али, чудни су путеви господњи: памти своје руско порекло, а осећа се Србином.

- Пре седам-осам година упознали смо породицу Арамбашић - пренуо се Петар. - Збиља дивни људи. Живе у Београду. Тада су имали петнаесторо деце. Мислим да су били апсолутни шампиони Србије. И сад замислите сулуду ситуацију у којој ти Арамбашићи примају дечји додатак само за троје?! Не верујем да град Београд не може да им помогне! Не новцем, већ тек умањењем рачуна за струју и комуналије, уџбеницима, нижом школарином која ће, већ колико сутра, за све бити обавезна, јевтинијим намирницама или гардеробом... а не милостињом. Па, таквих породица је, заправо, веома мало. Али и нас је све мање...

Све се ово догађа упркос члану 63, став 2. Устава који гласи: “Република Србија подстиче родитеље да се одлуче на рађање деце и помаже им у томе.” Постоји и 66. члан, став 2, који вели да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја. Материнство у Србији нормативно је “збринуто”, али се даље од тога није отишло. А да ли ће, и када, то нико не зна. За сада нам остају само Богдановски, Арамбашићи и слични.

Лагано умирање

Годишње, не рачунајући простор Косова и Метохије и југа земље, популација Србије смањује се за један овећи град; Горњи Милановац, на пример. Колико Горњих Милановаца треба да нестане да Србија, коначно и неопозиво, престане да постоји?

Милош Лазић
Снимио: Градимир Вишњевић

 
< Претходно   Следеће >
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/nasibaneri/novo/diskusije.png
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/nasibaneri/novo/dokumentacija.png
http://www.srbizasrbe.net/images/banners/nasibaneri/novo/foto-galerija.png

СТАТИСТИКА

Посетиоци: 18878515

СРБИ ЗА СРБЕ У СВЕТУ
 http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/srbija.png  http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/republika-srpska.png  http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/amerika.png  http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/austrija.png  http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/svajcarska.png  http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/nemacka.png     http://www.srbizasrbe.net/images/banners/zastavice/kanada.png